Најновије договорене уставне промјене, аминоване под патронатом Европске уније, оголиле су сурову истину о тренутној владајућој већини: све може и све пролази, осим српског језика и права оног народа који је изнио промјене у Црној Гори.

Сценариј који гледамо представља ништа друго до наставак идентитетског инжењеринга Мила Ђукановића, само у новом, „европском“ паковању. Док Мило Ђукановић задовољно трља руке гледајући како се његова вишедеценијска политика дискриминације наставља без икаквих препрека, премијер Милојко Спајић се понаша као обични извиђач и нијеми извршилац туђих налога, којем су бриселске директиве важније од елементарне правде и воље сопствених грађана.

Срамота је и брука да се под плаштом „европских интеграција“ поново гура под тепих језик којим говори убједљива већина или огроман проценат грађана Црне Горе. Поставља се питање: да ли је услов за улазак у ЕУ одрицање од сопственог идентитета и пристајање на статус грађана другог реда?

Сва политичка и историјска одговорност сада се пребацује на Нову српску демократију (НСД) и Андрије Мандића. Карте су отворене, а простор за политичке калкулације и изговоре је потпуно нестао.

Коалиција која је деценијама обећавала одбрану српских националних интереса и равноправност српског језика сада се налази пред кључним историјским испитом:

Ако прихвате ове уставне промјене без гарантованог статуса српског језика, то ће бити директна капитулација и издаја повјерења стотина хиљада грађана.

Вријеме је да се престане са политичким маневрисањем.

Ако НСД и Мандић пређу преко овога, послаће поруку да су фотеље и учешће у власти важнији од језика, писма и достојанства народа који их је бирао. На потезу су – или ће одбранити принципе на којима су рођени, или ће постати саучесници у наставку ДПС политике, пише Борба.

Continue Reading