Vlast u Srbiji zaustavila je evropske reforme 2017. godine, kada je shvatila da bi upravo ona mogla da postane „žrtva“ tih reformi i pravila, zbog čega govori o evropskom putu zemlje, ali ne i o članstvu u Evropskoj uniji, rečeno je danas na panelu konferencije „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom“ u Užicu.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak rekao je da Srbija danas ne ispunjava osnovne uslove za članstvo u EU kada je reč o demokratiji, vladavini prava, slobodi govora i borbi protiv korupcije.

Međak, koji je od 2003. do 2017. godine radio kao glavni pravnik u pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU, rekao je da je još 2016. godine uočio znake nazadovanja i zbog toga napustio pregovarački proces.

On je naveo da je Srbija danas na 96. mestu po vladavini prava, dok je Crna Gora na 55. poziciji, kao i da je Srbija 2019. godine izgubila status demokratije, dok je na listi Reportera bez granica pala sa 54. na 104. mesto kada je reč o slobodi medija.

Prema njegovim rečima, Evropska unija je 2011. godine procenjivala da bi Srbija mogla da postane članica za pet godina, ali je tada glavni problem bilo pitanje Kosova.

Međak je ocenio da Srbija od 2014. godine nije ostvarila značajniji napredak u reformama, iako je, kako je rekao, napredovala u dijalogu Beograda i Prištine.

Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Međak je rekao da je taj mehanizam osmišljen kako bi zemlje regiona dobile povoljnije izvore finansiranja umesto zaduživanja kod Kine.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević ocenio je da je 2017. godina bila prelomna, jer su tada izbori izgubili karakter poštenih izbora.

Spasojević je rekao da Srpska napredna stranka vodi politiku koja joj omogućava opstanak na vlasti, balansirajući između Evropske unije, Rusije i pitanja Kosova.

On je naveo da vlast istovremeno kritikuje EU zbog odnosa prema Kosovu i Rusiji, ali i naglašava da je Evropska unija najvažniji partner Srbije.

Novinarka Centra savremene politike Sofija Popović ocenila je da vlast pokušava da deo odgovornosti za zastoj evropskih integracija prebaci na civilno društvo.

Popović je rekla da istraživanja Centra pokazuju da građani ne vide nevladin sektor kao odgovoran za zastoj u evropskim integracijama, već da trećina ispitanika odgovornost pripisuje vlasti, a trećina Evropskoj uniji.

Ona je ocenila da je prioritet vlasti očuvanje političkih pozicija i klijentelističkih odnosa, zbog čega reformski proces nije suštinski nastavljen.

Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Popović je navela da je Albanija već povukla treću tranšu sredstava, dok je Srbija dobila samo polovinu prve tranše.

Popović je ukazala i na primer Crne Gore, gde je, prema njenim rečima, smena vlasti Mila Đukanovića bila ključni preduslov za napredak u evropskim integracijama i procesuiranje slučajeva visoke korupcije.

Međak je zaključio da bez nezavisnog pravosuđa i procesuiranja visoke korupcije nema stvarnog napretka Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.