Simon Rodžers, urednik Google Data tima, napisao je u kolumni za „MakeIt” da ljudi danas previše vremena provode na društvenim mrežama pokušavajući da se predstave kao najbolja verzija sebe, umesto da to vreme iskoriste da zaista bolje razumeju život. Kako je naveo, često ni sami ne želimo da priznamo da zapravo „nemamo pojma šta radimo”, već više brinemo o utisku.

U kolumni Rodžers je napisao sledeće:

„Kao urednik podataka u Google–u, dane provodim analizirajući najveći javno dostupan skup podataka na svetu. Za mene je to mozak sveta predstavljen kroz podatke. On pruža jedinstven uvid u ono o čemu su ljudi razmišljali tokom protekle dve decenije, prenosi nova.rs.

Način na koji kolektivno pretražujemo internet jednostavno nije isti kao način na koji se predstavljamo na društvenim mrežama. Ne postoji „glupo pitanje“, a analiza ovih ogromnih trendova daje nam veoma precizan odraz naše zajedničke radoznalosti.

Kada se analiziraju bilioni upita koji se postavljaju svake godine, pojavljuju se neverovatni obrasci. Ovo su tri pitanja koja ljudi najčešće postavljaju i koja najviše otkrivaju o nama kao i iznenađujući uvidi u to ko smo zapravo.

1. „Kako skuvati jaje“ i druge osnovne životne veštine

Ako pogledate najčešće postavljana pitanja svih vremena širom sveta, možda biste očekivali složena metafizička pitanja. Iako se pitanje „Šta je ljubav?“ zaista nalazi među prvih deset, listom ipak ubedljivo dominiraju svakodnevne, obične stvari.

„Kako skuvati jaje“ jedno je od najčešće pretraživanih pitanja koja počinju sa „Kako da…“ u vezi sa hranom širom sveta. Ljudi takođe stalno pretražuju stvari poput „Kako popraviti WC šolju“ ili „Kako popraviti vrata“.

Lako je pogledati ove podatke i zaključiti da gubimo osnovne životne veštine, odnosno da ponekad zaboravljamo kako se rade prilično osnovni zadaci odraslih ljudi. Ali ovi upiti mogu zvučati kao da dolaze iz slatkog, nevinog neznanja tinejdžerskih godina, čak i kada ih postavljaju odrasli.

U tim podacima krije se jedna veoma ohrabrujuća ljudska osobina. Pretraga nam pruža prostor bez osuđivanja, u kojem možemo da priznamo šta ne znamo. Činjenica da milioni ljudi ukucavaju ova osnovna pitanja znači da smo, čak i kada smo potpuno izgubljeni, i dalje aktivno spremni da učimo i unapređujemo se.

2. „Posao koji pomaže ljudima“

Način na koji gledamo na karijeru dramatično se promenio tokom poslednjih nekoliko godina, a podaci Google Trends-a to potvrđuju u ogromnim razmerama. Pretrazi se obraćamo za smernice kada naiđemo na profesionalne prepreke, tiho postavljajući pitanja poput „Kako tražiti povišicu“, „Kako tražiti povratnu informaciju“ ili „Kako tražiti preporuku“.

Godinama je jedna od najčešćih pretraga u vezi sa karijerom bila, očekivano, „poslovi koji su dobro plaćeni“.

Međutim, postoje snažni pokazatelji da u svetu posle pandemije ljudi traže ispunjenije profesionalne puteve. Nedavno smo u podacima videli duboku promenu: pretrage za „poslove koji pomažu ljudima“ zapravo su prestigle pretrage za „posao koji je dobro plaćen“. Najčešće pretraživane profesije u toj kategoriji su zanimanja poput terapeuta, socijalnog radnika i psihologa.

Koliko god brinuli za svoju finansijsku budućnost, naše zajedničke pretrage pokazuju kolektivnu želju da smisleno doprinesemo društvu.

3. „Kako pomoći…“

Stalno nam govore da internet ističe naše najsebičnije, najpodeljenije ili najbesnije porive. Ali podaci o pretragama snažno osporavaju ideju da su ljudi zainteresovani samo za sebe.

Pretrage koje počinju sa „Kako pomoći…“ nikada nisu bile brojnije nego sada. I u SAD i u Velikoj Britaniji, najčešće pretraživano pitanje u ovoj kategoriji tokom poslednje decenije bilo je „Kako pomoći nekome sa depresijom“, a odmah iza toga slede anksioznost i napadi panike. To je podsetnik da, iako pretraga može biti početna tačka, stručna medicinska ili psihološka pomoć može biti neophodna kada se neko bori sa ozbiljnim problemima.

Kada vidimo da se neko muči, naš kolektivni prvi instinkt jeste da želimo da pomognemo samo ne znamo uvek odakle da počnemo. Bilo da je reč o globalnoj krizi ili prijatelju koji prolazi kroz težak period, okrećemo se internetu kako bismo pronašli savet kako da budemo tu za druge.

Izvor: MakeIt