„Dripci, dovela sam vas u Brisel, da otvorimo klaster tri. Siniša, skini šajkaču, da li si realan. Zašto nosiš majicu s mojim likom? Mislim, hvala, ali možda je too much…“

„Čale, nisi to ti, nego Karađorđe. Nisam stigao da je skinem posle nastupa pod šatrom, žurim se u penziju.“

„Kakvu sad penziju, usred rata s blokaderima? Izdaja?“

„Ne, ne, ne bih ja nikada izdao, ali bih u penziju otišao odmah, da se pitam, ali se ne pitam. Pitaju se drugi. To mi ponekad smeta, jer vreme mi je za penziju. Toliko sam se nakrao, ovaj, naradio, da sam odavno morao u penziju, ali, eto, ne zavisi sve od mene, takoreći, ne zavisi ništa.“

„Dobro, ne smaraj. Đuriću, šta si se zablenuo, reci i ti nešto, čisto da proverimo jesi li živ. Nemoj da tapšeš, nego reci nešto. Siniša, reci mu!“

„Šta da mu kažem, znaš i sama kakav je kad ga uhvati tapšanje. Nego, da li bih ovde možda mogao da izboksujem neku finu penzijicu, šta misliš?“

„Dosta više s penzijom. Nema penzije ni za koga od nas, ma koliko da smo se nakrali, pardon, naradili. Mora da se krade, pardon da se radi, još, do konačne pobede. Siniša, molim te, pomozi mi da pređem ulicu, znaš da ne umem.“

„Hajde, uhvati me za ruku i da sačekamo zelenog čiku.“

“ Čekamo Koluviju? Otkud on ovde?“

„Ne, ne, zelenog čiku na semaforu. Evo ga, pređimo. Kuda idemo dalje?“

„Idemo na konferenciju koju sam samostalno organizovala, a na kojoj ćemo da se pohvalimo uspesima Srbije na evropskom putu. Zauzvrat, Evropa će nam otvoriti klaster tri.“

„Odakle ti to? Holandija, Švedska i baltičke zemlje su rekle da će blokirati otvaranje klastera.“

„Pa kad Đurić ne radi svoj posao, nego samo tapše. Evo ga opet, čemu sad tapšeš, tupsone?“

„Mislim da tapše crvenom čiki koji se pojavio, bolje da požurimo.“

„Vulin? Šta će on ovde?“

„Ne, bre, crveni čika na semaforu. Uf, samo da dočekam penziju, bog da me vidi. Gde ti je ta konferencija?“

„U nekoj ulici, sa nekim brojem. Mislim, baš ovde.“

„Ovo je zona crvenih fenjera. Ja sam odveć mator za te akcije, Čale, samo što nisam otišao u penziju. Osećam se kao u ‘Smrtonosnom oružju’, ja sam Deni Glover, a ti Mel Gibson.“

„He he, sviđa mi se kako razmišljaš. Mare, jake fore ispaljuje Siniša, šta kažeš? Evo, tapše.“

„Znači, u zoni crvenih fenjera imamo konferenciju?“

„Normalno. Odradimo konferenciju, otvore nam klaster i idemo da gledamo cice. Kad Čale smisli program, sve pršti.“

„Rekao sam ti već, neće nam otvoriti klaster. Čini mi se da si sve ovo organizovala da bismo obilazili kupleraje.“

„Ne budi prost. Srbija je jedan veliki kupleraj, logično je da snimimo šta radi konkurencija.“

„Uf, iz ovih stopa bih otišao u penziju. Ne tapši Marko, čudno nas gledaju.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.