Crna Gora je ispunila dva od osam zahteva koje joj je Hrvatska postavila kao uslov za završetak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji (EU). Rok za ispunjenje preostalih zahteva Zagreba ističe krajem godine, piše Dojče Vele.

Završetak crnogorskih pregovora o pristupanju EU, planiran do kraja godine, po svemu sudeći, dovešće i do rešavanja značajnog broja višegodišnjih bilateralnih sporova sa Hrvatskom.

Zvanični Zagreb insistira na rešavanju tih sporova kako bi dao zeleno svetlo za zatvaranje svih 12 preostalih pregovaračkih poglavlja Crne Gore.

S druge strane, Nemačka, kao jedna od najuticajnijih članica EU, želi da Crna Gora što pre postane članica Unije, a njen kancelar Fridrih Merc smatra da preostala sporna pitanja između dve zemlje mogu da se reše i da neće predstavljati prepreku članstvu Crne Gore u EU.

Hrvatski i crnogorski premijeri Andrej Plenković i Milojko Spajić imali su juče priliku da o tome razgovaraju na samitu Berlinskog procesa u crnogorskom Miločeru.

Plenković je tom prilikom poručio da je „postignut veliki iskorak kada je reč o zahtevu Zagreba za obeštećenje logoraša iz Morinja“.

Prethodno je Vlada u Podgorici ove nedelje ispunila dva zahteva Hrvatske: legalizovala je spomen-ploču u bivšem logoru Morinj, koja je predmet sporova i unutar Crne Gore jer na njoj piše da je izvršena „velikosrpska agresija“ na Hrvatsku, i promenila naziv bazena „Zoran Džimi Gopčević“ u Kotoru u „Petar II Petrović Njegoš“. Gopčević, proslavljeni vaterpolista, bio je čuvar u logoru Morinj 1992. godine.

Među najizazovnijim preostalim pitanjima su zahtev Hrvatske da joj Crna Gora vrati brod „Jadran“ i postizanje dogovora o granici na Prevlaci.

Plenković je rekao da je sada trenutak da se reši pitanje Prevlake, gde već 24 godine važi privremeni granični režim.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Stevo Đurašković smatra da treba rešiti pitanja koja se odnose na kršenje temeljnih ljudskih prava i suočavanje s prošlošću.

Među njima su obeštećenje logoraša iz Morinja, rešavanje pitanja nestalih osoba tokom rata, na čemu insistira Hrvatska, procesuiranje ratnih zločina koje su građani Crne Gore počinili nad građanima Hrvatske, kao i vraćanje privatne imovine koja je Hrvatima u crnogorskoj Boki kotorskoj nezakonito oduzeta tokom devedesetih godina.

„Pritom, treba uzeti u obzir i da su zahtevi Hrvatske delom uslovljeni provokacijama dela vladajuće koalicije u Crnoj Gori, konkretno politikom predsednika Skupštine Andrije Mandića“.

Đurašković je dodao da se to odnosi na Mandićevo izražavanja saučešća porodici osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića ili na kontekst i motive donošenja rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu.

Đurašković pozdravlja i rešavanje pitanja spomen-ploče u logoru Morinj i promenu naziva bazena u Kotoru jer to, kako smatra, pokazuje da veliki deo heterogene crnogorske vladajuće koalicije nije marioneta Aleksandra Vučića i da „biti prosrpski ne znači automatski biti pročetnički nastrojen, kako to mediji u Hrvatskoj često pojednostavljeno predstavljaju“.

„S te strane, uslovljavanje pristupanja Crne Gore EU vraćanjem broda ’Jadran’ ili insistiranjem na postizanju konačnog dogovora o razgraničenju na Prevlaci čini mi se nekonstruktivnim. To je izraz spoljnopolitičkog sitničarenja Hrvatske, istog onog kojem je Hrvatska bila izložena od Slovenije tokom svog pristupanja EU.

Na kraju, takvo ponašanje šteti i samoj Hrvatskoj jer prijem Crne Gore u Uniju automatski slabi provučićevske pozicije u Crnoj Gori“, smatra Đurašković.

Plenković kaže da su Crnoj Gori ostavili određeno, ne predugo vreme za rešavanje preostalih pitanja, imajući u vidu da Podgorica namerava da što pre završi pregovore o pristupanju EU, a da rok za to ističe krajem godine.

Na pitanje da li je Hrvatska spremna da odustane od nekog zahteva, Plenković je rekao da postoje dve grupe zahteva: oni koji su isključivo u nadležnosti crnogorske vlade i oni koji ne zavise samo od Crne Gore.

„Ako je reč, na primer, o aktivnostima za koje Crna Gora možda ne poseduje sve podatke, pa mora da ih zatraži od druge susedne zemlje, postavlja se pitanje da li će ta druga zemlja dostaviti podatke. Tu su i aktivnosti koje se odnose na crnogorska pravosudna tela i, konačno, na sudske presude. Jasno smo objasnili crnogorskim kolegama da to razumemo i da nismo nerazumni, odnosno da umemo da sagledamo takve okolnosti“, poručio je Plenković.

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe smatra da se ovi sporovi mogu rešiti i da je reč o lokalnim pitanjima za koja postoji rešenje. O njima je prošle nedelje razgovarao sa Plenkovićem, a juče je poslao jasnu poruku: „Siguran sam da preostala pitanja mogu da se reše i da neće predstavljati prepreku članstvu Crne Gore u EU“, rekao je Merc, naglasivši da je Crna Gora na dobrom putu da se uskoro pridruži EU i da Nemačka želi da se održi postojeći zamah u procesu proširenja.