Da bi pad režima Aleksandra Vučića uticao pozitivno na odnose Srbije sa susednim državama, saglasni su sagovornici Danasa širom regiona.

Činjenica je da Srbija nema ni sa jednom državom sa kojom se graniči dobrosusedske odnose, da tamošnje vlasti Aleksandar Vučić godinama unazad optužuje da se mešaju u unutrašnje prilike u državi kojom vlada, da identifikuje svaku kritiku i pobunu iznutra kao da dolazi spolja, pogotovo iz država regiona, da vrlo loše govori o predstavnicima naroda koji žive u regionu, da i te narode naziva pogrdnim imenima, i da koristi svaku priliku, ocene su mnogih posmatrača prilika, da podstakne mržnju i netrpeljivost građanki i građana Srbije prema državama bivše Jugoslavije.

U šta spada, ni manje, ni više – nego glorifikacija ratnih zločinaca iz ratova devedesetih godina prošlog veka.

Iako druge nosioce funkcija u drugim državama optužuje da finansiraju, motivišu i podržavaju pad njegove vlasti u Srbiji, naveliko je na meti optužbi ne samo iz susednih država, nego i iz EU da upravo on to čini u tim državama, Pogotovo u BiH, Crnoj Gori, kao i na Kosovu.

– Pad Vučića doduše nije siguran – ali je moguć. Na to se očito pripremaju posvuda oko Srbije – političke elite i mediji, obaveštajne službe i preduzetnici. I, sudeći po svemu, njihovi zaključci su raznoliki, jer je i Vučić na različite načine predstavljao Srbiju i njeno delovanje u susedstvu – kaže za Danas Žarko Puhovski, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, u penziji.

Nacionalistički prikaz Vučića, pa i Srbije bez njega, u ovim krajevima uvek je nezaobilazan i dvojak, kaže.

– Zagovornici srpstva izvan Srbije, u Crnoj Gori i BiH, videće to kao još jednu zaveru protiv srpskog naroda, s ciljem njegovog daljeg slabljenja, uvereni da će oni koji dođu posle njega biti – uglavnom – „poslušnici stranih sila“, kao da i Vučić nije umeo da bude takav. Hrvatska, nacionalno-crnogorska i (kosovsko)albanska nacionalistička percepcija vidi Vučića kao savremenog Belzebuba, ali upozorava na „oprez i posle njega“. Jer, nacionalizam uvek polazi od jednostavne predstave o „onima drugima“, prema obrascu: svi su oni isti. Dakle, verovaće se da se u Srbiji i sa srpskom nacijom ništa suštinski ne menja, da su oni uvek agresivni i opasni – kaže Puhovski.

Po strani od ideologiziranih predstava, napominje, stvarni odnosi biće, pre svega, obeleženi manje dramatičnim tonovima.

– Sa svih strana pitaće se, najpragmatičnije u Sloveniji, šta to znači za biznis, u doslovnom i političkom smislu. Da li će sa naslednicima biti lakše pregovarati, razgovarati, trgovati… Ipak, najviše će zavisiti od sposobnosti postvučićevskog rukovodstva da okruženje oslobodi stalne nacionalističke ideologizacije svih političkih poslova u najvećoj državi ovog regiona. Posmatraće se, nadalje, kako se novi vladari i vladarke Srbije postavljaju prema velikim silama – SAD, EU, Kini (i, naravno, moćnicima u odnosu na Srbiju). Pritom je ključno to što niko zapravo ne zna ko, pa ni šta, zaista dolazi posle Vučića. Odgovor će početi da se nazire kada se bude videlo u kojoj meri će srpski talibanski pokret sa svojim originalom biti povezan samo činjenicom da je studentska populacija nominalno predvodila pokret – objašnjava naš sagovornik.

Ipak, jedno se čini gotovo izvesnim – odnosi u regionu biće opušteniji.

– Ne samo zato što ćemo se svi osloboditi toksične Vučićeve mešavine kukanja i pretnji, već i zato što će, valjda ipak, pupčana veza sa devedesetim biti prekinuta tamo odakle je nevolja izvorno i potekla – u Beogradu. Naravno, ako… – zaključuje Žarko Puhovski.

Danilo Kalezić, crnogorski politički analitičar, za Danas kaže da bi pad Vučićevog režima značio makar privremeni prekid u sprovođenju politike „srpskog sveta“.

– Iskustvo sa vladama Koštunice i Tadića ne daje mnogo razloga da verujemo u dugoročan zaokret, a ni Studentska lista, kao potencijalni pokretač nove vlasti, ne pokazuje značajnije odstupanje u odnosu prema Crnoj Gori i Kosovu. Ipak, promena vlasti dala bi Crnoj Gori, Kosovu i Bosni i Hercegovini preko potreban prostor za predah i konsolidaciju, nakon godina konstantne nestabilnosti koju Vučić generiše podsticanjem srpskog nacionalizma – smatra on.

Opstanak njegovog režima bio bi posebno poguban za Crnu Goru, dodaje.

– Verujem da bi Vučić tada fokus sa unutrašnjih problema Srbije dodatno prebacio na Crnu Goru, pojačavajući pritiske i mešanje u njene unutrašnje prilike – zaključuje sagovornik Danasa iz Crne Gore.

Prema rečima Aleksandra Trifunovića, glavnog urednika banjalučke Buke, odnos Vučića prema Bosni i Hercegovini u mnogo većoj meri manifestuje se kroz njegov odnos prema Republici Srpskoj, odnosno Miloradu Dodiku. Taj odnos, kaže, po principu „toplo-hladno“, u kojem Vučić kao da povremeno bira i nekog drugog za najbližeg saradnika, sada je potpuno ogoljen.

– U slučaju da Vučić izgubi izbore, značajno bi bilo to što bi Dodik i on izgubili poslovne veze koje su izgradili. To je važno i u širem kontekstu, jer se njihove poslovne veze ne tiču samo Bosne i Hercegovine i Srbije već i Crne Gore, Mađarske, pa čak i Hrvatske. To bi bio ozbiljan udarac politici koja se zapravo konstantno predstavlja kao jedinstvena. Vučić se neprestano predstavlja kao neko ko poštuje Dejtonski sporazum i granice Bosne i Hercegovine, ali je uvek imao više razumevanja za Dodika – ističe sagovornik Danasa.

Odnos Vučića prema Srbima u Bosni i Hercegovini istorijski je prilično konstantan, kaže dalje.

– On se prema njima odnosi kao prema topovskom mesu, odnosno kao prema sredstvu za političke obračune. Mislim da bi svako ko bi došao na tu poziciju uskoro stekao neku vrstu poštovanja s ove strane Drine. Kada bi Vučić izgubio vlast, sigurno bi došlo do određene relaksacije odnosa. Podsećam da Bosna i Hercegovina i dalje ima tužbu protiv Srbije, o kojoj se i dalje govori. Dugoročno gledano, Vučićev poraz značajno bi uticao na političku budućnost regiona, i to nabolje. Odnosi su sada toliko zatrovani da je teško zamisliti da mogu biti gori od ovoga – zaključuje sagovornik Danasa.

I prema rečima Dragana Bursaća, novinara i pisca iz BiH, eventualna smena Vučićevog režima svakako bi bila dobra vest za odnose u regionu.

– Građanima Crne Gore Vučić bi se skinuo s vrata, makar na neko vreme, i ta država bi dobila priliku da prodiše i da se okrene sopstvenim problemima. Pre svega, tu mislim na odnose s Hrvatskom i rešavanje pitanja koja predstavljaju poslednje prepreke pred završetak pristupnih pregovora sa EU. Mislim da će uticaj politike ‘srpskog sveta’ oslabiti – kaže naš sagovornik.

Kada je reč o Republici Srpskoj, kaže, tu bi se osetio najdirektniji uticaj.

– To bi bio najsnažniji udarac režimu Milorada Dodika – politički, finansijski, a ako hoćete, i porodično i ekonomski, jer je Dodikova vlast snažno povezana s Vučićevim režimom. Dodikova komparativna prednost jeste to što su izbori u Republici Srpskoj održani pre nego što su izbori održani u Srbiji. Teško je zamisliti da bi Dodik pobedio na tim izborima da je Vučić prethodno izgubio vlast u Srbiji – kaže sagovornik Danasa.

Kako dodaje, „bilo bi zanimljivo pratiti kako bi buduća vlast u Srbiji uticala na prilike u RS, ali i kakva bi bila povratna reakcija tamošnjeg režima“.

– Kada je reč o Hrvatskoj, mislim da bi došlo do otopljavanja odnosa. A, kada je reč o Kosovu, međutim, odnosi bi, mislim, ostali zamrznuti, bez obzira na to ko bi došao na vlast u Srbiji. Postavke Studentske liste su takve da smatram da tu, nažalost, neće doći do promena – ocenjuje Bursać.

Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, za Danas kaže da bi pad Vučićevog režima doneo „mnogo promena unutar Srbije ali i u regionu“.

– Osim Republike Srpske, Srbija u osnovi ima loše pa čak i katastrofalno loše odnose sa svima u regionu. Deo Vučićeve izborne kampanje su stalne optužbe da se “Hrvatska meša u izbore u Srbiji”. Iako je to hrvatski premijer Plenković odbacio, Vučić je nastavio da optuźuje čak i medije u Hrvatskoj da hoće da ga sruše. Meni se to čini logičnim, pošto je kupio, ucenio i zastrašio većinu medija u Srbiji, njemu je neshvatljivo da postoje slobodni mediji kritićni prema njemu. Čak i u inostranstvu – objašnjava sagovornik Danasa.

Možda je najnoviji objekat njegovog gneva Crna Gora, ističe, „gde je teško podneo izvesnu politićku distancu predsednika crnogorskog parlamenta Mandića i njegove stranke prema njemu“.

– To je očigledno doživeo kao izdaju i nezahvalnost s obzirom da godinama finansijski i medijski pomaže crnogorsku prosrpsku opoziciju. Odnosi Srbije sa Kosovom su već više od godinu dana zamrznuti, hladni sa Severnom Makedonijom i nikakvi sa Feferacijom BiH. Srbija je uz potpuno obustavljen proces evropskih integracija, postala neka vrsta “bolesnika Balkana”, poput nedašnje Turske. Ovaj režim to neće promeniti. Uprkos razorenoj Srbiji, samo promena vlasti pružila bi šansu Srbiji da popravi i poboljša svoje odnose u regionu – zaključuje Žarko Korać.