Ratovi, klimatske promene i smanjenje humanitarne pomoći pogađaju sve veći broj ljudi, naročito u Africi. Novi izveštaji upozoravaju da je cilj sveta bez gladi danas dalji nego pre nekoliko godina.

Datum objavljivanja Svetskog indeksa gladi i Izveštaja o gladi nije slučajno odabran: 16. oktobra 1945. godine, osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Njen cilj je da obezbedi snabdevanje hranom širom sveta. Međutim, prema procenama humanitarnih organizacija „Welthungerhilfe” (Pomoć gladnima u svetu) i „Aktion gegen den Hunger” (Akcija protiv gladi), stanje na tom polju daleko je od dobrog. Obe nevladine organizacije u svojim izveštajima upozoravaju na drastično pogoršanje situacije.

„Prehrambena sigurnost preduslov je za mir i stabilnost”, kaže predsednica organizacije „Welthungerhilfe“ Marlen Time. Njen kolega, generalni sekretar Matijas Moge, u razgovoru za DW navodi konkretne primere: Somaliju, Sudan, Kongo i region Sahela. „ Tamo je glad sve izraženija. Često je reč o zemljama i regionima u kojima su posledice klimatskih promena naročito snažne. Tu vidimo sasvim jasnu povezanost.”

Svetski indeks gladi zasniva se na četiri merljiva pokazatelja: neuhranjenosti stanovništva u celini, kao i usporenom rastu, pothranjenosti i smrtnosti dece. Na osnovu tih podataka, 122 zemlje, za koje su bili dostupni pouzdani podaci, svrstane su u četiri kategorije prema nivou gladi: nizak, umeren, ozbiljan i veoma ozbiljan. Ukupni rezultati su alarmantni: kada je reč o gladi, stanje se pogoršalo u 32 zemlje.

Predsednica organizacije „Welthungerhilfe“ Time govori o alarmantnom preokretu nakon gotovo dve decenije značajnog napretka. Bezbednost se, kako ističe, prečesto posmatra isključivo kroz vojnu prizmu. Dok su izdvajanja nemačkog Ministarstva odbrane porasla za 20 i više odsto, sredstva za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć u nekim slučajevima smanjena su za polovinu. „Pritom se gubi iz vida jedno ključno pitanja: koliko bezbedno ljudi mogu da žive ako ne znaju da li će sutra imati dovoljno hrane?”

Uprkos svim preprekama, Svetski indeks gladi donosi i nekoliko ohrabrujućih primera. Generalni sekretar organizacije „Welthungerhilfe“ Moge izdvaja Ugandu, Keniju i Sijera Leone. „Napredak beležimo naročito tamo gde imamo stabilnu vladu, gde nema sukoba ili ih je veoma malo i gde postoji jasna politika za suzbijanje posledica klimatskih promena.”

U tim zemljama vodi se računa o najugroženijima, kaže Moge, koji je tokom brojnih putovanja u pogođene zemlje i regione imao priliku da se lično upozna sa stanjem na terenu. Rezultati su naročito dobri kada se ulaže u ruralna područja: „u poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, ali i sisteme socijalne zaštite”

Međutim, prema njegovim saznanjima, o takvom napretku u Pojasu Gaze, odakle se nedavno vratio nakon pet dana boravka, ne može biti ni govora. Ujedinjene nacije (UN) su 2025. godine proglasile glad u toj oblasti, koja je velikim delom razorena u ratu između Izraela i islamističkog Hamasa.

Glad u Gazi više nije toliko katastrofalna kao ranije, jer je u tu oblast počelo da stiže više humanitarne pomoći, kaže Moge. Ipak, stanovništvo je sabijeno na veoma malom prostoru, a 90 odsto ljudi primorano je da živi u šatorskim naseljima. „Higijenski uslovi su veoma loši, zbog čega deca posebno pate od kožnih bolesti i dijareje. Nažalost, trenutno imaju veoma malo razloga da se nadaju poboljšanju situacije.”

Mogeovi sveži utisci poklapaju se sa zvaničnom procenom nemačke vlade, prema kojoj humanitarna situacija u Gazi ostaje „katastrofalna”. To se navodi u nedavno objavljenom odgovoru vlade na poslaničko pitanje stranke Levica u nemačkom Bundestagu.

Kao jedan od najvećih bilateralnih donatora, Nemačka je od terorističkog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine izdvojila do 420 miliona evra za humanitarnu pomoć. Osim toga, Berlin navodi da diplomatskim putem „neprestano vrši pritisak na Izrael kako bi se poboljšao pristup humanitarne pomoći”.

I u izveštaju organizacije „Aktion gegen den Hunger“ stanje u Gazi opisano je kao katastrofalno: „Oštećeno je 87 odsto poljoprivrednih površina, uništeno je 81 odsto infrastrukture plastenika, a oko 90 odsto vode nije za piće.” Ni u drugim delovima sveta vesti nisu mnogo bolje.

„Glad je sve više koncentrisana u malom broju zemalja koje se istovremeno suočavaju sa sukobima, raseljavanjem, klimatskim šokovima i urušavanjem osnovne infrastrukture”, zaključuje izvršni direktor organizacije „Aktion gegen den Hunger“ Jan Sebastijan Fridrih-Rust. „Te krize se međusobno pojačavaju i guraju milione ljudi u bedu.” Prema procenama njegove organizacije i organizacije „Welthungerhilfe“, ukupan broj ljudi koji pate od hronične gladi iznosi 645 miliona.

Osnova Izveštaja o gladi, koji je prvi put objavljen na nemačkom jeziku, jesu podaci iz Globalnog izveštaja o krizi hrane (Global Report on Food Crises, GRFC), analize Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetskog programa za hranu (WFP) i saznanja koja je organizacija „Aktion gegen den Hunger“ prikupila na terenu.

I ova humanitarna organizacija, koja deluje u 54 zemlje, kritikuje snažno smanjenje budžetskih izdvajanja za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć od 2023. godine. „Sve češće smo primorani da obustavljamo programe od životnog značaja, dok potreba za podrškom istovremeno raste”, upozorvaa izvršni direktor Fridrih-Rust.

„Često možemo da pružimo samo hitnu pomoć za spasavanje života, dok dugoročne projekte koji ljudima pomažu da postanu otporniji i da sami obezbede sredstva za život, moramo da obustavimo ”, objašnjava direktor organizacije „Aktion gegen den Hunger“, opisujući lančanu reakciju koju naziva „začaranim krugom”.

Na rang-listi deset zemalja sa najvećim apsolutnim brojem ljudi koji se suočavaju sa visokim nivoom akutne prehrambene nesigurnosti dominiraju afričke države. Na vrhu su Nigerija, Kongo i Sudan. Južni Sudan se prvi put našao na ovoj listi. U toj zemlji više od 80 odsto stanovništva sada zavisi od humanitarne pomoći.

Fridrih-Rust istovremeno upozorava da ne treba pogrešno tumačiti podatak da je broj ljudi obuhvaćenih ovom rang-listom pao sa 197 na 177 miliona. Zbog nedostatka podataka, ovog puta nisu mogle da budu obuhvaćene neke zemlje pogođene ozbiljnim krizama, poput Etiopije. Samo u toj istočnoafričkoj zemlji je prethodne godine oko 22 miliona ljudi bilo suočeno sa visokim nivoom akutne nesigurnosti u snabdevanju hranom.

Prema oceni organizacije „Aktion gegen den Hunger“, nema sumnje u to šta je potrebno učiniti: međunarodna zajednica mora da se pozabavi uzrocima kriza i stvori uslove koji će ljudima omogućiti da dugoročno žive bez gladi. „Pomoć nije samo moralna obaveza“, naglašava Fridrih-Rust.

Smanjivanje sredstava za razvojnu saradnju i humanitarnu pomoć, upozorava on, predstavlja kratkovidu politiku. „Ko danas štedi, samo prebacuje račun na sutra, a na kraju će taj račun biti znatno veći.”