Процењује се да ће човечанству бити потребни ресурси две планете Земље много пре средине 21. века. Истовремено, последице исцрпљивања ресурса постају све очигледније.

Климатске промене и њихови ефекти једна су од највидљивијих последица, што потврђују и све учесталији и интензивнији топлотни таласи, на какве до недавно нисмо били навикнути.

То што се Дан прекорачења Земљиних ресурса сваке године обележава све раније није случајност, већ последица прекомерне експлоатације природних ресурса, која се убрзано интензивира од седамдесетих година прошлог века. Томе је у великој мери допринео раст од 50 одсто у глобалној експлоатацији природних ресурса између 1980. и 2005. године.

Као последица тога, повећан је угљенични отисак човечанства, а дошло је и до губитка биолошке разноврсности услед уништавања екосистема и природних станишта, како на копну тако и у морима. Међу највећим проблемима су и загађење животне средине, као и убрзано глобално загревање и климатске промене.

Решења постоје – од смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и одрживе производње хране до ефикаснијег коришћења енергије и природних ресурса. Ипак, за померање Дана еколошког дуга на каснији датум потребне су хитне и системске промене у начину на који производимо, трошимо и управљамо природним богатствима. Предложена решења не заговара само Footprintnetwork платформа. Исте трансформације нуди и WWF у свом Извештају о стању планете, чије се најновије издање очекује у октобру.

Нажалост, наш регион је у много горем стању у односу на глобални просек: Србија је у еколошком дугу од 16. маја, Хрватска од 25. априла, Босна и Херцеговина од 26. априла, док је Црна Гора ову границу прешла већ 20. априла.

То значи да наш начин производње и потрошње захтева више ресурса него што природа може да обнови, чак и у региону који се често сматра умеренијим по питању потрошње.