То представља све већи проблем, јер научници стално откривају нове доказе о здравственим ризицима које носи ултрапрерађена храна, а она је већ повезана са раком, неуродегенеративним болестима и бројним другим здравственим проблемима.

Међутим, ризици ултрапрерађене хране не односе се само на особу која је конзумира. Истраживања указују да би последице могле да се одразе чак и на следећу генерацију.

Нова студија објављена у часопису Nutrition Research, коју су спровели научници из Бразила, сугерише да конзумирање ултрапрерађене хране код очева може да утиче на расподелу масти код њихове будуће деце, при чему би се ти ефекти могли јавити још пре зачећа.

„Исхрани и здрављу мајке пре, током и након рођења бебе одувек се посвећивала велика пажња, али се мало говори о улози очеве исхране. Наше истраживање показује да је и то веома важно за здравље бебе“, каже нутриционистички епидемиолог Данијела Сарторели са Универзитета у Сао Паолу.

У студији је Сарторели са својим тимом анализирала 43 породице, односно мајку, оца и новорођенче. Истраживачи су најпре укључили труднице у истраживање, а потом су позвали и њихове партнере да учествују.

Током истраживања, родитељи су у два наврата одговарали на питања о храни и пићу које су конзумирали током претходна 24 сата. Истраживачи су потом израчунали колики је удео укупног енергетског уноса сваке особе потицао из ултрапрерађене хране.

Након што је сваки пар добио бебу, научници су прикупили детаљне податке о телу новорођенчади, укључујући телесну масу и дужину при рођењу, обиме различитих делова тела, дебљину кожних набора и показатеље телесног састава.

Накнадна анализа показала је да је већи унос ултрапрерађене хране код очева био повезан са већом порођајном тежином беба, већом телесном масом у односу на висину и дебљим кожним наборима на бутинама и око кукова.

„Иако студија није показала повећање укупне количине телесне масти, већ само нагомилавање масти у одређеним деловима тела бебе, резултати указују на то да квалитет очеве исхране такође може да утиче на развој плода“, објашњава Сарторели.

То је важно јер су ултрапрерађене намирнице у просеку чиниле 30 одсто укупне енергије коју су уносили очеви чија је исхрана анализирана у студији. Најзаступљенији су били прерађено месо, заслађена пића и кекси.

Важно је напоменути да ова студија показује само повезаност у подацима и не доказује да конзумирање ултрапрерађене хране код очева директно утиче на телесни састав њихове деце.

Ипак, ово откриће придружује се све већем броју доказа да здравље и животне навике очева могу да утичу на развој њихове деце још пре рођења, потенцијално путем епигенетских промена које се преносе сперматозоидима.

„Лоша исхрана очева повезује се са променама у квалитету сперме и епигенетским маркерима, што може повећати вероватноћу метаболичких поремећаја“, наводе истраживачи у раду.

„Познато је да ултрапрерађена храна има потенцијално проинфламаторно дејство, јер повећава производњу реактивних врста кисеоника (ROS) које учествују у процесима упале, што може директно утицати на квалитет и покретљивост сперматозоида“, додају научници.

Епигенетске промене, нарочито метилација ДНК, које се преносе путем сперматозоида, представљају један од могућих механизама који објашњавају како очева изложеност факторима из животне средине може да утиче на развој потомства.

Један од могућих путева је и то да конзумирање ултрапрерађене хране код оца може да поремети ген IGF-II, који беба наслеђује од оца и који кодира протеин IGF-II, важан за раст и развој плода.

„Претходне студије показале су да навике у исхрани оца могу биохемијски да измене овај ген у сперматозоидима“, каже прва ауторка студије и истраживачица у области исхране Маријана Карваљо са Универзитета у Сао Паулу.

„Исхрана богата ултрапрерађеном храном може створити проинфламаторно окружење у организму, утицати на квалитет сперматозоида и променити експресију гена који ће бити пренети на бебу.“