Делиблатска пешчара је највећа пустиња у Еворпи и јединствено природно благо Србије. Важна је, јер у њеном песку и шумама живе ретке биљне и животињске врсте. Ватра је захватила и Црни врх – локалитет који је дуже од сто година био најбоље чувано место те природе.

„Преко 80 посто терена је покривено дрвећем бора и због тога се тако тешко и гаси. Када се бор запали он гори као бакља, укључујући и крошње. На тај начин се у тим деловима шуме униште станишта чак и оних животиња које могу да се уклоне па касније врате на та станишта, као што су неке птице, неки ситни сисари“, наглашава проф. др Стеван Аврамов са Института за Биолошка истраживања "Синиша Станковић".

У ватри нестају и заједнице Панчићевог пелина, пешчарског ириса и орла белорепана, којима је Пешчара једино станиште у овом делу Европе. Опоравак ће, упозоравају стручњаци, трајати деценијама.

„Проблем са оваквим типом пожара је што се осим оне вегетације коју ми видимо, то је она приземна вегетација, уништава и миркофлора у земљишту због високих температура. Са тим високим температурама униште се микроорганизми који треба да убрзају односно олакшају обнављање тог хумусног слоја у земљишту. Високе температуре уништавају и корење биљака које би можда преживеле и могле релативно брзо да обнове свој надземни део“, објашњава професор Аврамов.

Из еколошких удружења наглашавају да је кључна превенција на терену.

„Морају се чуварске службе и боље опремити и обучити. Ми, рецимо, имамо случај на Вршачким планинама, да имамо на пет и по хиљада хектара два ренџера и да они немају возило већ годину и по дана“, истиче Дејан Максимовић из вршачког Еколошког центра „Станиште“.

Уз набавку основне опреме, струка предлаже и коришћење савремених система праћења у заштићеним подручјима, а најбитније је правовремено предузимање противпожарних мера.

„Повећати мрежу камера које већ данас постоје на таквим теренима као што су терени Делиблатске пешчаре који су подложни пожарима. Омогућити коришћење сателитских снимака који су данас толико прецизни и квалитетни да можете у року од неколико минута видети промену температуре на одређеним теренима“, напомиње проф. др Стеван Ааврамов.

Од тридесет хиљада хектара Делиблатске пешчаре, ватра је захватила близу две хиљаде. У пожару из 1996. године изгорело је двоструко већа површина.