Помрачење Сунца које ће 12. августа бити видљиво из Србије неће изгледати као оно из 1999. године, којег се многи и данас сећају. Овога пута из наших крајева моћи ће да се види само делимично помрачење.

Професор Јован Алексић из Астрономске опсерваторије Београд каже да ће само мали део Сунца бити заклоњен, док ће се из других делова Европе, међу којима је и Шпанија, видети потпуно помрачење.

„Ми одавде имаћемо срећу барем да видимо и тај мали део“, каже Алексић.

За разлику од овогодишњег, помрачење 1999. године било је спектакуларно јер је са наших простора могло да се посматра као потпуно, објашњава Алексић.

„Потпуно помрачење Сунца значи да Месец у потпуности помрачи Сунце. Сви знамо да Месец кружи око Земље. У неком тренутку Месец стане између Земље и Сунца. У том тренутку ми се са Земље просто налазимо у сенци“, објашњава Алексић.

Само помрачење, истиче Алексић, није опасна појава. Опасност постоји уколико се директно гледа у Сунце.

„Исто је онолико опасно колико је опасно и седење у сенци. Ових дана је било 40 степени, сигурно сте отишли у сенку дрвета. Је ли вам се нешто десило? Није. Само нисте видели Сунце. То исто се дешава и овде, с тим што сад нисмо у сенци дрвета, него у сенци Месеца“, наводи Алексић.

Заштита за очи је, међутим, неопходна зато што ће људи током помрачења из знатижеље гледати ка Сунцу.

„Гледање у Сунце није здраво. С обзиром на то да је то занимљива појава, људи ће из знатижеље да гледају. Из тог разлога треба ставити тамне наочаре, зато што гледање у Сунце може да оштети вид“, упозорава Алексић.

Помрачење је значајно и за научнике јер омогућава посматрање појава које су у уобичајеним условима скривене снажним Сунчевим сјајем.

Једна од њих је Сунчева корона – спољашњи слој Сунца који је веома редак и слабог сјаја.

„Корона се не види регуларно због Сунчевог бљештавила. Ако Месец заклони то бљештавило, у том тренутку може да се види корона“, објашњава Алексић.

Током потпуног помрачења могу да се виде и звезде у непосредној близини Сунца које иначе остају невидљиве због његовог сјаја.

„То је иначе начин на основу којег је потврђена Ајнштајнова теорија релативитета“, подсећа Алексић.

Августовско небо доноси још један спектакл – метеоре, који су у народу познати као „звезде падалице“. Иако се најчешће говори о 12. и 13. августу, Алексић наглашава да ова појава није ограничена само на две ноћи.

„То је једна појава која траје пуних пет недеља, од краја јуна и током већег дела августа“, каже Алексић.

Метеори настају када Земља, крећући се око Сунца, пролази кроз облак ситних каменчића, прашине и зрнаца – фрагмената распалих комета.

„Та ситна зрнца улећу у Земљину атмосферу. Због трења са ваздухом се усијавају и за собом остављају светао траг. У народу је ова појава позната као звезде падалице, а астрономи их зову метеори“, објашњава професор Јован Алексић.