Evropski reporteri obišli su tri najizloženija dela istočne granice Evrope - šumovitu granicu Finske sa Rusijom, utvrđenu poljsku granicu prema Kalinjingradu i Belorusiji, kao i ranjivi deo Litvanije kod Suvalskog koridora - kako bi procenili koliko su države na prvoj liniji NATO spremne za mogućnost da Moskva napadne Alijansu. Ono što su zatekli, uoči ključnog samita NATO u Ankari ove nedelje, je da kontinent ubrzano utvrđuje svoje istočne granice.

Dok predsednik SAD Donald Tramp dovodi u pitanje dosadašnje bezbednosne garancije i nastoji da smanji američko vojno prisustvo u Evropi, zemlje koje se graniče sa Rusijom grade utvrđenja, povećavaju broj rezervista, kupuju tenkove i dronove i pripremaju se za mogućnost da će prve dane eventualnog sukoba morati uglavnom same da izdrže, piše “Politiko”.

Finska

Satelitski snimci pokazuju da je Rusija povećala svoje vojno prisustvo duž granice od 1.343 km sa Finskom i drugim državama EU, gradeći nove kasarne i raspoređujući vojnu tehniku, što je šef švedske vojne obaveštajne službe opisao kao pripreme za mogući sukob sa NATO.

- Rusija je supersila, a mi smo mala zemlja. Morate biti oprezni kad spavate pored medveda - rekao je pukovnik Mati Pitkaniti.

Od ukupno 5,6 miliona stanovnika Finska može da mobiliše gotovo 870.000 rezervista, a očekuje se da će taj broj do 2031. da dostigne milion.

- Može se reći da je Finska spremnija da se sama brani od drugih država na prvoj liniji fronta. Smanjenje američkog angažmana ne utiče značajno na njenu spremnost - rekao je Oin Mihel Meknamara iz Finskog instituta za međunarodne odnose.

Finska za odbranu izdvaja skoro tri oddsto BDP-a, a u skladu sa NATO obavezama planira da taj iznos do 2035. poveća na pet odsto. Ratno vazduhoplovstvo u narednim mesecima očekuje isporuku američkih lovaca F-35, dok vojska navodno planira nabavku protivpešadijskih mina, koje bi bile spremne za upotrebu ukoliko bi pretnja od ruske invazije postala neposredna. Kao i većina evropskih vojski, finske oružane snage još sustižu razvoj u ratovanju dronovima, ali na kopnu raspolažu jednim od najvećih artiljerijskih arsenala u Evropi.

Jedna od najvećih prednosti Finske je sama geografija. Vojska koja bi napadala sa istoka morala bi da se kreće kroz zemlju sa malo puteva, gustim šumama, dubokim snegom i ekstremno niskim temperaturama, uz veoma malo dnevnog svetla zimi i gotovo bez mraka tokom leta, što otežava prikriveno kretanje.

Poljska

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Poljska se pozicionirala kao glavna država NATO na prvoj liniji, kupujući oružje tempom kakav malo koji saveznik može da prati, povećavajući broj vojnika i ulažući milijarde evra u novu odbrambenu infrastrukturu duž granica sa Belorusijom i Kalinjingradskom oblasti. Poljska se priprema za mogućnost da rat stigne mnogo ranije nego što mnoge zapadne prestonice pretpostavljaju, piše “Politiko”.

Još pre ruske invazije, Poljska je premašila cilj NATO od dva odsto BDP-a za odbranu, a ove godine planira da izdvoji čak 4,8 odsto. Najveća je država na istočnom krilu NATO, a njena vojska danas je treća u Alijansi, odmah iza američke i turske. SAD u Poljskoj drže nekoliko hiljada vojnika, što se smatra važnim faktorom odvraćanja od mogućeg ruskog napada. Poljsko vojno jačanje deo je mnogo šireg sistema odvraćanja i odbrane duž istočne granice NATO - projekta poznatog kao Linija odvraćanja na istočnom krilu, koji bi trebalo da se prostire od Finske do Rumunije.

- Rusija mora da zna jednu stvar - svaki kilometar eventualne agresije koštaće je više vremena, više tehnike i više resursa. Istočni štit treba da cenu agresije podigne na neprihvatljiv nivo - rekao je zamenik ministra odbrane Cezari Tomčik.

Baltičke zemlje

Litvanija, Letonija i Estonija su premale, previše izložene i preblizu Rusiji i Belorusiji da bi sebi mogle da priušte ustupanje teritorije zarad dobijanja na vremenu. Sa ostatkom NATO povezane su Suvalki koridorom širokim svega oko 65 km - tzv. “Ahilovom petom” Alijanse - zbog čega postoji opasnost da budu odsečene u slučaju brzog napada.

Njihova odbrana stoga počiva na pretpostavci da će NATO brzo stići, što ih čini posebno ranjivim na nepredvidivost Trampove administracije. Zbog toga baltičke države nastoje da svoju bezbednost što čvršće vežu za ostatak Evrope - izgradnjom graničnih utvrđenja, postavljanjem prepreka, raspoređivanjem savezničkih trupa i, pre svega, dolaskom nemačke brigade koja bi obezbedila da svaki ruski napad odmah postane evropski rat.

Sve je to deo Baltičke odbrambene linije, zajedničkog projekta Litvanije, Letonije i Estonije. Tri države pripremaju protivtenkovske rovove, bunkere, različite prepreke i sporna minska polja.

- Ako ruske snage ipak probiju odbranu, pred njima će se otvoriti prostor pogodan za brzo napredovanje - rekao je bivši pukovnik Ralf Tile.

Gotland

Ostrvo Gotland - omiljena letnja destinacija Šveđana na 275 km od Kalinjingrada, a svega 87 km od švedskog kopna - smatra se idealnom tačkom sa koje bi Rusija mogla da uspostavi uporište na Baltiku za eventualne operacije protiv NATO. U švedskim planovima odbrane za period od 2025-2030. iznenadni napad na Gotland navodi se kao jedan od sedam prioritetnih scenarija. Prema proceni švedske vojske, sa Gotlanda je moguće kontrolisati vazdušne i pomorske operacije na Baltiku, kao i dolazak pojačanja baltičkim državama.

- Ko kontroliše Gotland, kontroliše i Baltičko more - rekao je pukovnik Andreas Gustafson, komandant švedskih kopnenih snaga na ostrvu.

Usled rastuće zabrinutosti zbog Rusije, vojno prisustvo na ostrvu jača neviđenim tempom, a od ulaska Švedske u NATO Gotland je redovno domaćin vojnih vežbi. Dok neposredna opasnost od klasičnog vojnog napada trenutno ne postoji, Gustafson upozorava da situacija može brzo da se promeni u slučaju primirja ili mirovnog sporazuma u Ukrajini, kada bi Rusija mogla da preusmeri deo svojih snaga ka Finskoj i baltičkim državama.

- Uvek postoji rizik da Rusija postane očajna. Što je pritisak na Rusiju veći, to postoji veća mogućnost da će reagovati očajničkim potezima - zaključio je on.