Arhitekta Aleksandar Lukić potpisuje projekat u Šapcu koji spaja savremenu arhitekturu, industrijsko nasleđe grada i inovativnu organizaciju stanova.

U domaćoj praksi često svedočimo generičkoj stambenoj novogradnji koja retko preispituje stvarne navike i potrebe korisnika. Tržištem uglavnom dominiraju šablonska rešenja podređena maksimalnoj eksploataciji kvadrata, dok se stvarni komfor, funkcionalnost i specifične potrebe savremenog korisnika prostora prepuštaju kompromisu.

Međutim, kada se udruže investitor otvoren za inovacije i arhitektonski studio sa jasnom vizijom, dobijamo projekte koji pomeraju granice lokalnog konteksta. Upravo to se desilo u Šapcu, gde šabački studio sa sedištem u Beogradu PRAKSA59 potpisuje projekat urbane vile koja donosi potpuno novu tipologiju višeporodičnog stanovanja.

Zajedno sa partnerskom firmom GD „Luna-Stan“ iz Šapca, a koja se u ovom projektu našla u ulozi investitora, arhitekte su postavile ambiciozan projektni zadatak: stvoriti objekat sa samo tri stambene jedinice u zoni jednoporodičnog stanovanja bliže zoni gradskog centra Šabca, nudeći prostor koji funkcioniše kao hibrid.

„U okviru nove tipologije stanovanja, smatramo zanimljivom ideju da stan ne bude samo jedinica u objektu, već da sadrži dodate karakteristike koje imaju jednoporodične kuće, odnosno da dobijemo prostor ‘između kuće i stana’. Od navedene ideje smo krenuli da razvijamo projekat urbane vile” – navodi arhitekta Aleksandar Lukić za naš portal.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Dvovodni krov u novom ruhu: Savremena kuća na zahtevnoj parceli u Kragujevcu

Površina objekta iznosi 449 metara kvadratnih | Foto: Stefan Đorđević

Stan sličan kući

Objekat je strukturisan kroz tri stambene jedinice raspoređene na tri etaže, dok je prizemlje rezervisano za zajedničku parking garažu (sa tri parking mesta), ostave i jedan manji stan u poređenju sa ostalima. Ono što ovu vilu izdvaja na tržištu stambenih nekretnina jeste radikalno preispitivanje granica unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, njihove veze i međusobne integracije.

Svaki stan poseduje sopstveni, produženi otvoreni prostor za boravak koji simulira iskustvo života u kući sa dvorištem. Stan u prizemlju se direktno nastavlja na privatni parter, dok stanovi na spratnim etažama dobijaju prostrane, privatne otvorene krovne terase.

„Prethodno navedenim, unutrašnji (zatvoreni) stambeni prostor ostvaruje komunikaciju sa pripadajućim spoljašnjim prostorom i na određeni funkcionalni način uklanja korisnicima poznatu granicu korišćenja, odnosno izvodi ih iz stana” – ističe arhitekta Lukić.

Spratnost objekta je Po+P+2+KT | Foto: Stefan Đorđević

Ono što ovu vilu izdvaja na tržištu jeste radikalno preispitivanje granica unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, njihove veze i međusobne integracije.

U stanovima na prvom i drugom spratu, umesto klasičnog, tamnog ulaznog hodnika malih proporcija, projektovan je prostrani ulazni hol koji svojom pozicijom, dimenzijama i osvetljenošću direktno komunicira sa dnevnom zonom i terasom.

„Navedeni prostori, svojom pozicijom, omogućavaju kružno kretanje i transformišu poznate granice prostorije u koncept otvorenog prostora koji korisnik može prilagoditi svojim potrebama” – ističe autor.

Ulazni hol  direktno komunicira sa dnevnom zonom i terasom | Foto: Stefan Đorđević

Prostran i prirodno osvetljen hol se vizuelno i fizički uliva u dnevnu zonu i ka spoljašnjem prostoru terase-lođe.

Drugim rečima, unutrašnja struktura ovih stanova donosi uspešan funkcionalni zaokret u odnosu na tipska rešenja. Kao što je autor naveo, umesto klasičnog ulaznog hodnika, projektovan je prostran i prirodno osvetljen hol koji se vizuelno i fizički uliva u dnevnu zonu i ka spoljašnjem prostoru terase-lođe.

Ovakva organizacija ne samo da briše oštre prostorne barijere između dnevne i noćne zone, već zahvaljujući neometanoj vezi između dva dela stana omogućava potpunu slobodu kretanja i fleksibilnost u korišćenju prostora. 

Stanovi na spratnim etažama dobijaju prostrane, privatne otvorene krovne terase | Foto: Stefan Đorđević

Omaž industrijskom nasleđu Šapca

Vizuelni identitet ove urbane vile u Šapcu balansira između strogih, pravilnih proporcija i lokalnog arhitektonskog indetiteta. Glavni oblikovni element i vizuelni reper objekta predstavlja zaobljeno vertikalno stepenište, materijalizovano od listela od opeke u specifičnom slogu.

Ovaj arhitektonski gest predstavlja direktno evociranje modernističkog industrijskog nasleđa Šapca i njegovih prepoznatljivih fabričkih dimnjaka. Suptilnim kretanjem kroz objekat i doslovnim izlaskom iz ovog „dimnjaka“, stiže se na krovnu terasu sa koje se otvaraju vizure ka gradu.

Stepenište je materijalizovano od listela od opeke u specifičnom slogu | Foto: Stefan Đorđević

Fasada poseduje dinamiku koja se menja u zavisnosti od položaja sunca, stvarajući igru senki koja tokom dana menja izgled objekta.

Fasada objekta projektovana je tako da komunicira i sa prolaznicima. Zahvaljujući oblikovanju u „dodatnoj dimenziji“, fasada poseduje dinamiku koja se menja u zavisnosti od položaja sunca, stvarajući igru senki koja tokom dana menja izgled objekta.

„U nastavku koncepta, ideja je bila da se bavimo i taktilnošću elemenata i fasadnih materijala i specifičnim detaljima što je i ostvareno kroz saradnju sa našim partnerima-proizvodjačima i dobavljačima. Možemo pomenuti specifičnu krupniju granulaciju i boju fasadnih maltera kao posebno zanimljivu temu koja objekat čini životnijim“ – naglašava arhitekta Lukić.

Izgled objekta menja se tokom dana | Foto: Stefan Đorđević

Primenjeni građevinski sistemi

Kako naš sagovornik ističe, investitor i projektant su od početka planirali sistemska rešenja za ceo objekat koja su se pokazala kao najfunkcionalnija u procesu gradnje.

Pa tako, da bi se koncept izveo bez kompromisa, investitor i projektant su zajedničkim snagama od samog početka implementirali napredne građevinske sisteme. Kao ključna izdvaja se ventilisana fasada kao i specifična krupnija granulacija i boja fasadnog maltera koja je objektu dala organsku teksturu i živost.

Krupnija granulacija i boja fasadnog maltera daju objektu organsku teksturu i živost | Foto: Stefan Đorđević

Svi stanovi imaju višestranu orijentaciju, a primarne prostorije orijentisane su ka jugu, obezbeđujući maksimalnu osunčanost i prirodno provetravanje.

Pored estetskih benefita, objekat karakteriše i visoka energetska efikasnost. Svi stanovi imaju višestranu orijentaciju, a primarne prostorije (dnevni boravak i spavaće sobe) orijentisane su ka jugu, obezbeđujući maksimalnu osunčanost i prirodno provetravanje.

Objekat je infrastrukturno opremljen tako da svaka jedinica funkcioniše potpuno nezavisno, pružajući nivo komfora koji postavlja nove standarde u gradu.

Projekat radikalno preispituje granice unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora| Foto: Stefan Đorđević

Dva lica pejzažnog uređenja

„S obzirom da je stan u prizemlju dobio deo dvorišta kao produženi boravak stana na otvorenom, a ostatak dvorišta ostao zajednički prostor, bilo je potrebno i u pejzažnom uređenju podeliti dvorište na dva dela a u smislu ozelenjavanja i hortikulture“ – uvodi nas autor projekta u problematiku i složenost pejzažnog uređenja ovog objekta.

Pejzažno uređenje, koje potpisuje dizajner Dejan Popov ispred studija Landscape Factory, funkcionalno prate podelu prostora na privatnu i zajedničku zonu.

Privatno dvorište stana u prizemlju rešeno je kao travnata površina sa pravilno pozicioniranim sadnicama likvidambara i japanske trešnje. Ova stabla ne samo da kreiraju neophodnu privatnost i senku, već unose koloritnu dinamiku kroz godišnja doba.

Osnova prizemlja

Rezultat je bilo formiranje bujnog prirodnog i zelenog okruženja zajedničkog za sve korisnike objekta koje ne zahteva preterano održavanje.

Zajedničko dvorište je koncipirano kao bujni, prirodni poligon sa različitim vrstama visokih trava, pojedinačnim sadnicama japanskog javora, multistema i četinara lejlandija. Ovaj deo partera pruža utisak divljeg, bogatog zelenila, a pritom zahteva minimalno održavanje.

“Rezultat je bilo formiranje bujnog prirodnog i zelenog okruženja zajedničkog za sve korisnike objekta koje ne zahteva preterano održavanje. Navedeno zajedničko dvorište izlazi jednim delom do ulične saobraćajnice i završava se visokim solitarnim drvetom koje tek treba da formira svoju punu krošnju, kao i uostalom ostatak sadnica” – zaključuje naš sagovornik na kraju razgovora.

Sadnice drveća tek treba da formira svoju punu krošnju | Foto: Stefan Đorđević

Pomeranje lokalnih standarda

Kako ističu iz studija PRAKSA59, najveći izazov prilikom projektovanja ove urbane vile u Šapcu bio je postaviti arhitektonski koncept koji otvara više tema za istraživanje, ali i naći odgovor na pitanje kako opravdati investiciju u tehničkom i finansijskom smislu.

Ipak, još veći izazov predstavljalo je samo izvođenje i preuzimanje pune odgovornosti na gradilištu, od početka do kraja. Rešavanje kompleksnih detalja i implementacija naprednih sistema zahtevali su stalno prisustvo arhitekata na gradilištu, ali krajnji rezultat pokazuje da se trud i zalaganje isplate.

Sagledano u celini, Šabac je dobio celokupno arhitektonski artikulisan objekat koji ne samo da poštuje gradski kontekst, već ga i aktivno unapređuje. Ova urbana vila, čiji je autor arhitekta Aleksandar Lukić, stoga ne predstavlja samo uspešan graditeljski poduhvat, već služi i kao jasan putokaz i primer dobre prakse za to kako bi savremeno višeporodično stanovanje u našim gradovima trebalo da izgleda.

Grafički prilozi