Заменица извршног директора Америчке привредне коморе (AmCham) у Србији Амалија Павић истакла је, у емисији Првог програма Радио Београда У средишту пажње, да Механизам практично изједначава трошкове садржаја угљеника које европске фирме већ плаћају, док компаније ван ЕУ тај трошак плаћају на граници.

"Европске компаније имале су 20 година прилагођавања и значајна средства која се финансирају из тих такси за модернизацију и смањење угљеничног отиска. Ми, који то нисмо имали, од 2023. године заправо смо сазнали да треба да плаћамо додатне таксе на увезене производе у ЕУ", објашњава Павић.

Разговори са Бриселом: Тражење решења за српске извознике

Америчка привредна комора у Србији већ скоро две године разговара са Европском комисијом, пре свега са Генералним директоратом за порезе и царинску унију, о практичној примени CBAM-а и његовим ефектима на привреду Србије и Западног Балкана.

Фокус разговора је на проналажењу тумачења у оквиру постојећих правила која највише одговарају домаћим извозницима, са циљем да се препознају и награде досадашњи напори у озелењавању производње. Наведено се пре свега односи на:

Признавање енергетског микса: До пре седам месеци подразумеване вредности за електричну енергију могле су да се смање само под условом да се угасе термоелектране. После аргумената из Србије да је повећан удео обновљивих извора енергије, Европска комисија је у децембру прошле године изнела предлог да се у обзир узима цео електроенергетски микс, што представља одређени помак, иако предлог још није званично усвојен.

Осим тога, Европска комисија не оспорава да зелена енергија не треба да се опорезује као она из необновљивих извора, али се појављује проблем техничког праћења и доказивања. AmCham је предложио јасне смернице и методолошка упутства како би се кроз уговоре између купаца и продаваца, енергетски систем и царинске органе обезбедила папиролошка следљивост и спречиле малверзације.

Парадокс еколошке таксе – пад трговине за четвртину

Иако је предлог Европске комисије, који препознаје специфичности извоза зелене електричне енергије, објављен у децембру прошле године, он још није ступио на снагу. Недостатак званичних методолошких упутстава довео је до озбиљних последица почетком ове године.

"Трговина је опала отприлике за једну четвртину између ЕУ и Западног Балкана. Значајна средства изгубљена су у првом кварталу због тога што смо имали веома добру хидрологију, односно производили смо веома много обновљиве енергије на целом Западном Балкану", наглашава Амалија Павић.

Због неизвесности око коначног износа CBAM таксе, трговци су се уздржали од куповине, што је оборило цене по јединици произведене енергије из обновљивих извора. Тако је дошло до парадоксалне ситуације да CBAM, уместо да подстиче, тренутно саплиће продају и извоз обновљиве енергије.

Регионалне разлике и финансијски терет за индустрију

Говорећи о положају региона, Павић наводи да је ситуација у Србији слична оној у Босни и Херцеговини, која има нешто већи карбонски отисак, и Северној Македонији, са нешто мањим отиском. С друге стране, Албанија се потпуно разликује јер њен електроенергетски систем скоро у потпуности почива на обновљивим изворима, пре свега хидроенергији, па за њу овај механизам не представља проблем.

Прошлогодишњим поједностављењем правила мали извозници изузети су из CBAM-а, тако да су њиме погођени искључиво већи произвођачи и трговци из циљаних индустрија.

Према подацима Фискалног савета, почетак примене CBAM-а донеће нове финансијске обавезе домаћој индустрији. Највећи терет поднеће сектори челика, алуминијума и ђубрива, док се цемент мање извози из Србије у ЕУ.

Цена по тони CO₂ у првом кварталу ове године износила је око 75 евра. Укупан трошак зависиће од сваке појединачне фирме и количине фосилних горива коју користи у производњи.

Перспектива: Убрзана транзиција као једини излаз

Србија је увела сопствени еквивалент овог пореза, са стопом од четири евра по тони емитованог угљен-диоксида. Кључни корак у наредном периоду јесте да се та средства усмере директно у озелењавање производње.

Европски савет је прошлог месеца усвојио препоруке за нова правила, а сада се чека потврда Европског парламента. У AmCham-у изражавају наду да ће специфична правила убрзо бити усвојена и да ће негативне последице из прве половине године постати прошлост.

"Оно што је Европска унија радила већ двадесетак година, ми сада морамо убрзано да урадимо за веома кратко време", прецизирала је у емисији Првог програма Радио Београда У средишту пажње Амалија Павић и додала да и саме компаније инсистирају на овим променама јер ослушкују захтеве купаца на европском тржишту.