Na upravo završenom samitu NATO-a, Donald Tramp oštro je kritikovao ostale članice Alijanse, rekavši da je „veoma razočaran NATO-om“ i upitavši: „Zašto trošimo stotine milijardi dolara, a oni nisu tu za nas?“

Ponovio je svoju želju da preuzme Grenland, kritikovao evropsku energetsku i migrantsku politiku, uvredio Španiju i uznemirio saveznike izjavom da sukob između Kijeva i Moskve „ne utiče na nas“.

Ipak, tokom čitavog samita, ostale članice NATO-a odnosile su se prema Trampu sa istom dozom učtivosti i poštovanja kakvu je uživao bilo koji američki predsednik – možda čak i većom.

„Bio je to sjajan sastanak. U toj sali bilo je mnogo međusobnog uvažavanja i mnogo jedinstva“, rekao je Tramp po završetku samita.

Šta se zapravo dogodilo? Važno je razumeti odakle potiče Trampova moć.

U kolumni za Gardijan Robert Rajh, bivši američki ministar rada, koji je sada profesor emeritus javne politike na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, navodi da Trampova moć ne proizlazi iz činjenice da je predsednik najmoćnije države na svetu.

Naprotiv, njegove proizvoljne carine, kontroverzni rat protiv Irana i otvorena otmica Nikolasa Madura umanjili su ugled Sjedinjenih Država u velikom delu sveta.

Njegova moć ne dolazi ni od pokreta MAGA, čija baza sada počinje da preispituje svoju podršku čoveku koji je SAD ponovo uvukao u rat na Bliskom istoku, doprineo rastu cena i čija administracija i dalje odbija da objavi kompletna dokumenta u vezi sa slučajem seksualnog prestupnika Džefrija Epstina.

Takođe, njegova moć ne proizlazi iz neke posebne strateške briljantnosti ili političke lukavosti.

Trampova moć proizlazi iz njegove spremnosti da krši sve norme, pravila i zakone koji određuju kako bi predsednici Sjedinjenih Država trebalo da se ponašaju – da učini sve što će mu pomoći da stekne još više bogatstva, moći i slave, kao i da se osveti svakome ko je pokušao da mu stane na put.

Predsednici i premijeri država članica NATO-a odnosili su se prema Trampu sa izuzetnim uvažavanjem jer strahuju od onoga što bi mogao da učini ukoliko ne dobije ono što želi.

Bilo da je reč o NATO-u, Iranu, Svetskom prvenstvu, izborima 2020. godine, zarađivanju milijardi tokom predsedničkog mandata ili bilo čemu drugom, njega ne ograničavaju norme, pravila, međunarodni sporazumi ni zakoni.

Kada su ljubitelji fudbala širom sveta prošlog vikenda negodovali zbog njegovog mešanja u korist američke reprezentacije, odgovorio je: „Ako nas Belgija pobedi, onda će zaista imati razloga da bude ponosna. A ako oni pobede nas, reći ćemo da je to – rekao bih – bilo namešteno, baš kao što su namešteni bili izbori 2020. godine“.

Obratite pažnju, upućuje profesor, kako se ispravio – od „reći ćemo“ do „rekao bih“. Etika je vezana za „mi“ za naš zajednički sud o tome šta je ispravno, a šta pogrešno. Trampa uopšte ne zanima ni sud sveta ni sud nacije o tome šta je ispravno ili pogrešno. On o tome uopšte ne razmišlja.

Pogrešno smo pristupali Trampu kada smo govorili da krši etičke standarde. Etika podrazumeva postojanje opšteprihvaćenih standarda na osnovu kojih se može utvrditi i meriti njihovo kršenje.

Ali Tramp, zapravo, nema nikakve standarde. Njegov celokupan pristup životu, poslovanju, a sada i predsedničkoj funkciji, nema nikakve veze sa standardima. Reč je isključivo o pobedi, po svaku cenu. Šta god da je potrebno.

Tramp nije neetičan. On je izvan etike. Nije nemoralan. On je amoralan.

Većini ljudi teško je da zamisli život u svetu kakav predstavlja Tramp – svetu bez standarda, normi, pravila ili zakona; svetu koji se svodi isključivo na transakcije i proračune, u kojem je jedino merilo: šta ja imam od toga i po kojoj ceni.

Upravo ta naša nesposobnost da zamislimo takav svet predstavlja ključ Trampove moći.

Bilo da ste predsednik Sjedinjenih Država ili bilo ko drugi, uvek je moguće ostvariti ličnu korist ako prvi prekršite neko široko prihvaćeno društveno pravilo.

Zamislite mali grad u kojem ljudi ne zaključavaju vrata i prozore zato što postoji nepisano pravilo da niko ne krade. U takvim okolnostima prvi lopov koji počne da pljačka ima ogromnu prednost. Bez ikakvog napora može da uđe u bilo čiju kuću.

Ta prednost prvog nestaje čim ljudi shvate šta se dešava i počnu da zaključavaju vrata i prozore. Ali lopov ne snosi troškove kupovine brava niti svakodnevnog zaključavanja.

On iskorišćava poverenje zajednice. A kada to poverenje jednom uništi, prepušta drugima da sami snose teret zaštite od budućih zloupotreba.

Ta asimetrija – mali trošak za onoga ko izneveri poverenje, a ogromni troškovi za sve koji posle toga moraju da se štite – predstavlja samu suštinu Trampovog načina delovanja. On stiče bogatstvo, moć i slavu rušeći ustaljene norme, dok su svi ostali primorani da saniraju posledice.

Kao predsednik, on ima mnogo veće norme koje može da sruši nego običan lopov iz malog grada, a od toga ostvaruje i daleko veću ličnu korist.

Na predsedničkoj funkciji njegova politika sile i zastrašivanja isplatila se, makar njemu lično. Ali je istovremeno nanela štetu brojnim institucijama na koje su se oslanjale i Sjedinjene Države i ostatak sveta – od NATO-a i FIFA-e do američkog Ministarstva pravde – institucijama koje su počivale na poverenju da nijedan američki predsednik nikada neće učiniti ono što je on učinio.

Ostaće upamćen kao najmoćniji predsednik kojeg su Sjedinjene Države ikada imale, ali i kao najgori.

Kada ode sa političke scene, svi ćemo plaćati cenu čišćenja nereda koji je ostavio za sobom. Moraćemo da kupimo bezbroj brava za beskrajno mnogo vrata i prozora, da potrošimo ogromno vreme na njihovu ugradnju i da ih potom stalno držimo zaključanim, zaključuje Rajh.