Da je izborna tišina besmisleno zakonsko pravilo, odavno je postalo jasno. Posebno zato što pravila obavezuju televizije, radio stanice, štampane medije, novinske agencije i registrovane internet portale, ali ne i društvene mreže na koje se po pravilu sele kampanje u doba izborne tišine.

Takva zakonska ograničenja ne postoje u razvijenim zapadnim demokratijama. U SAD-u ne postoji nikakva izborna tišina na nacionalnom nivou. Političke reklame i kampanje traju neprekidno, čak i na sam dan izbora dok ljudi glasaju. Jedino ograničenje je zabrana agitovanja u neposrednoj blizini samog biračkog mesta.

U Velikoj Britaniji nema predizborne tišine, ali na sam dan glasanja mediji ne smeju da objavljuju analize i ankete sve dok se birališta ne zatvore, kako ne bi uticali na ljude koji tek treba da glasaju.

U Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj i Holandiji kampanja je dozvoljena do poslednjeg trenutka, pa čak i na dan izbora ispred samih biračkih mesta, pod uslovom da se ne remeti javni red.

U pojedinim zemljama postoji delimična izborna tišina koja se odnosi samo na zabranu objavljivanja anketa javnog mnjenja čak 15 dana pre izbora.

Kod nas za pojedine učesnike na izborima tišina važi i pre zvanične izborne tišine

Srbija nije razvijena demokratija i takvo pravilo kod nas ne postoji, pa zato marketinška agencija Ipsos gotovo pred sam početak izborne tišine nesmetano može da plasira najnovije izborne prognoze, usmeravajući na taj način deo biračkog tela kako da glasa.

Ali nije Srbija specifična samo po tome jer kod nas izborna tišina u prorežimskim medijima važi i pre same izborne tišine, odnosno njenog zvaničnog početka. Naročito za najveće rivale favorizovane izborne liste. Tako da ni ne čudi što o završnom skupu Studentske liste na Slaviji, osim kroz neke iskrivljene izjave, ti mediji na svojim portalima, poput Informera, Alo, Večernjih novosti, nisu ni izvestili. Za njih se skup nije ni desio, bar ne u svom stvarnom obliku.

Kako se sve krše pravila?

I upravo ti mediji koji su tokom izborne kampanje, ali i mnogo ranije uspeli da prekrše sva novinarska pravila, da dehumaniziju sve političke protivnike i one stvarne i potencijalne na najprimitivniji način, sada su odjednom postali branitelji izborne tišine, ali kako bi nastavili svoju kampanju, samo malo na drugačiji način.

Tako da gotovo apsurdno zvuči kada Dragan J. Vučićević, vlasnik Informera zbog kršenja izborne ćutnje Republičkoj izbornoj komisiji prijavljuje N1 i Novu S , a sve pozivajući se na izborna pravila koja moraju da obezbede mir, red i jednakost za sve učesnike izbornog procesa. Tvrdi Vučićević da ova dva medija brutalno napadaju Aleksandra Vučića, nosioca izborne liste Ujedinjena Srbija“, njegovog brata Andreja i sina Danila i Srpsku naprednu stranku.

Optužbama protiv N1 i Nove S pridružio se i Mario Spasić, generalni sekretar za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost, ali je on prijavu protiv ove dve medijske kuće adresirao na REM, koji se ranije proglasio nenadležnim za Informer. Spasić je za kršenje ćutnje prijavio i Rajfajzen banku koja je na svojim zvaničnim kanalima objavila reklamu sa porukom „3 razloga da otvoriš račun u Rajfajzen-u“, koja je kasnije uklonjena.

Čini se, ipak, da je ovim braniteljima izborne ćutnje, upravo „ćutnja“ poslužila kao dodatni povod za još jedno agitovanje za listu Aleksandra Vučića i poslednji pohod na birače pred nedeljne izbore.

Blagotvorna tišina

Tako je izborna tišina postala itekako glasna, glasnija od izborne buke. Jer se o njoj, ali pre svega o izbornim akterima u javnosti nastavlja da galami na ovaj ili onaj način. Deleći se na one koji su za ili koji su protiv, dokazujući da je besmislena ili pak, da je blagotvorna.

Možda naposletku ćutnja i jeste blagotvorna za sva čula, jer i dalje stoji kao glavna zakonska brana provali političko-estradnog ludila.