Mokri prozori tokom hladnih jutara nisu samo estetski problem. Kapljice vode na staklu mogu biti znak prevelike vlažnosti u stanu ili nedovoljne toplotne izolacije prozora. Iako mnogi misle da najviše vlage nastaje tokom kuvanja i tuširanja, jedan od najvećih izvora zapravo je sušenje veša u zatvorenom prostoru.

Jedna mašina opranog veša, kada se suši u stanu, može da oslobodi oko dva i po litra vode u vazduh. Poređenja radi, ukućani disanjem tokom dana oslobode približno 1,2 litra, kuvanje jednog obroka oko litar, a tuširanje oko 300 grama vlage, piše  N1.ba.

Zbog toga se tokom jeseni i zime preporučuje sušenje veša na terasi ili tavanu, kad god je to moguće. Ukoliko veš ipak morate da sušite u stanu, najbolje je da to radite u prostoriji sa otvorenim prozorom i zatvorenim vratima.

Zašto se prozori zamagljuju i orošavaju?

Kondenzacija nastaje kada topao i vlažan vazduh iz prostorije dođe u dodir sa hladnim staklom. Vazduh se tada hladi, a višak vlage pretvara se u sitne kapljice vode.

Na pojavu kondenzacije najviše utiču vlažnost vazduha u prostoriji i temperatura stakla.

Stariji prozori, naročito oni sa jednostrukim ili dotrajalim dvostrukim staklom, mogu da se orošavaju čak i kada je vlažnost vazduha u granicama normale.

Na primer, ako je temperatura u prostoriji 21 stepen, relativna vlažnost 55 odsto, a napolju minus dva stepena, unutrašnja površina starijeg dvostrukog stakla može imati temperaturu od oko 12,6 stepeni.

U takvim uslovima sredina stakla može ostati suva, dok se na hladnijim ivicama i okvirima pojavljuju kapljice vode.

Kolika vlažnost vazduha je idealna?

Preporučena relativna vlažnost vazduha u stanu kreće se između 40 i 60 odsto.

Međutim, čak i kada higrometar pokazuje da je vlažnost u prostoriji u preporučenim granicama, neposredno uz hladno staklo ona može dostići 100 odsto.

Buđ može početi da se razvija već kada vlažnost na određenoj površini dostigne 70 do 80 odsto.

Zbog toga orošeni prozori mogu biti prvi znak da u domu postoji problem sa vlagom.

Ako higrometar pokazuje normalne vrednosti, a prozori se i dalje redovno orošavaju, uzrok može biti nedovoljna toplotna izolacija stakla.

Zašto kondenzaciju ne treba ignorisati?

Dugotrajno zadržavanje vlage može oštetiti zaptivke na prozorima, ali i stvoriti uslove za razvoj buđi.

Prisustvo buđi u stambenom prostoru povezano je sa respiratornim tegobama, alergijskim reakcijama i pogoršanjem postojećih zdravstvenih problema.

Istraživanja objavljena tokom 2025. i 2026. godine ukazala su na povezanost dugotrajne izloženosti vlazi i buđi sa povećanim rizikom od astme, rinitisa i drugih respiratornih problema.

Prvo obrišite prozore, pa provetrite prostoriju

Ako se kondenzacija pojavljuje samo povremeno, dovoljno je da kapljice vode uklonite suvom krpom.

Međutim, ako su prozori mokri gotovo svakog jutra, potrebno je pronaći uzrok.

Važno je znati da samo provetravanje neće ukloniti vodu koja se već nakupila na staklu.

Zato je najbolje najpre obrisati prozore, a zatim otvoriti ih kako bi se vlažan vazduh zamenio svežim.

Koliko dugo treba provetravati stan zimi?

Stručnjaci preporučuju kratko, ali intenzivno provetravanje prostorija.

Umesto da prozor satima držite odškrinut, bolje je da ga širom otvorite na nekoliko minuta.

Tokom zime obično je dovoljno tri do pet minuta provetravanja, jer velika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature omogućava brzu razmenu vazduha.

Ako napravite promaju otvaranjem prozora na suprotnim stranama stana, vazduh se može zameniti za svega dva do tri minuta.

Preporučuje se provetravanje dva do četiri puta dnevno, kao i neposredno nakon kuvanja ili tuširanja.

Za vreme provetravanja poželjno je privremeno smanjiti grejanje.

Dugotrajno držanje prozora na kip nije najbolje rešenje jer može da rashladi zidove oko prozora, poveća rizik od kondenzacije i dovede do nepotrebnog gubitka toplote.

Ravnomerno zagrevanje prostorija sprečava pojavu vlage

Održavanje ujednačene temperature u stanu takođe je važno za sprečavanje kondenzacije.

Posebno treba izbegavati zagrevanje hladnih prostorija toplim i vlažnim vazduhom iz drugih delova stana.

Kada takav vazduh dođe u dodir sa hladnim zidovima, vlaga može da se kondenzuje na njihovoj površini.

Zato je preporučljivo držati zatvorena vrata između prostorija koje se značajno razlikuju po temperaturi.

Ukoliko kondenzacija ne nestaje ni uz redovno provetravanje i odgovarajuće grejanje, može pomoći električni odvlaživač vazduha.

Kod starijih prozora sa lošom izolacijom trajno rešenje ponekad podrazumeva zamenu stakla ili kompletnog prozora.

Najvažnije je da vlagu uklanjate čim se pojavi, redovno provetravate prostorije, održavate relativnu vlažnost vazduha između 40 i 60 odsto i, kad god je moguće, izbegavate sušenje veša u zatvorenom prostoru.

Izvor: N1 BiH