Partizanov bajkovit početak sezone u Evroligi ubrzo je zamenjen serijom poraza.

Nakon početnih 3-0 u sezoni usledili su porazi od giganata evropske košarke Reala, Panatinaikosa i Fenerbahčea.

Ti porazi sami po sebi nisu problematični.

Kada u sedam dana odigrate tri utakmice protiv timova koje pripadaju evropskom kremu, od toga dve na gostujućem terenu, onda porazi nisu neuobičajena stvar.

Ipak, više od njih navijače crno-belih brine igra njihovih miljenika.

U prve tri utakmice sezone, igrači Partizana su šutirali 44 odsto za tri poena, a onda im je u naredne tri procenat opao za 20 odsto.

Može se možda reći da su igrali protiv izuzetnih defanzivnih postava, ali bilo je i otvorenih šuteva koji su bili promašeni.

Kada se uz to doda i izrazito loš procenat realizovanih slobodnih bacanja onda se dolazi do suštine Partizanovog problema.

Jer kako bi rekli stari košarkaški znalci, loš procenat prilikom izvođenja bacanja, pa i šuta može da znači i pad koncentracije, a do njega često dolazi kada su igrači (pre)umorni.

Tu dolazimo do sledećeg problema Partizana – pretankog rostera.

Roster od svega 15 igrača čini se nedovoljno dugim za sve ono što očekuje crno-bele ove sezone.

Igra na više frontova (Evroliga, ABA liga, KLS, Kup Srbije) iscrpljuje, pa zato i dolazi do povreda. A, tek je početak maratona.

Ove sezone se već povredio krilni centar Derik Vilis na duže, a kraće je sa terena odsustvovao Lamar Stivens.

Protiv Fenerbahčea je povredu doživeo i centar Tonje Džekiri, a još od prošle sezone je van stroja kapiten Vanja Marinković.

To znači da treneru Đoanu Penjaroji često za utakmicu konkuriše 12, eventualno 13 igrača što aposlutno nije dovoljno za ovako zgusnut raspored.

U tom smislu je zakazao klub koji nije doveo adekvatan broj pojačanja ovog leta, pa će crno-beli verovatno morati ponovo da izađu na tržište kada prođe poslednji „kat“ u NBA ligi ne bi li dodatno ojačali sastav.

Igrači fale na barem tri pozicije, dva ili tri, zatim četiri i na kraju pet, pa je jasno kakav težak posao čeka menadžement kluba ukoliko žele da crno-beli budu relevantan faktor u elitnom takmičenju.

Uz to, sa ovakvim sastavom protivnici su brzo „pročitali“ igru Partizana.

U igri crno-belih sve se vrti oko Karlika Džonsa.

Zbog toga su protivnici počeli da ga čuvaju mnogo agresivnije.

Često su mu u fazi napada „u dresu“, pa se prenošenjem lopte na protivničku polovinu katkad bavi neko drugi.

Ako se pak Džons odluči za prenos lopte, protivnici počinju da ga „udvajaju“ već na polovini terena, ne samo kako bi pokušali da ukradu loptu, već i kako bi ga dodatno izmorili.

Dok Džons dođe do prilike za šut pošteno se istroši,  a ako se odluči za prodor do koša uz mnogo kontakata, sudije ga često „ne štite“ dosuđivanjem faula.

Zato trener Đoan Penjaroja mora češće da ga vadi iz igre, a rezervni tandem bekova Luka Vildoza – Alesandro Pajola, nisu toliko opasni po koš protivnika, pogotovo kada uđu u seriju promašaja u šutu za tri poena.

Jasno je da bi timu bio itekako potreban još jedan igrač u spoljnoj liniji koji je izraziti košgeter, a da li do takvog pojačanja mogu da stignu usred sezone – ostaje da se vidi.

Probleme crno-belih nakon poraza od Fenerbahčea jasno je sumirao i trener Đoan Penjaroja.

– Jako je teško da igramo u ovoj dvorani, ako imamo loše procente šuta za dva i tri poena, a takođe smo promašili i 11 slobodnih bacanja. Ipak, ponovo smo imali loših nekoliko minuta u trećoj četvrtini što su oni iskoristili i napravili razliku. Mogu da kažem da smo igrali solidno u odbrani, ali ipak, slično kao u utakmici protiv Panatinaikosa, uvodni minuti posle prvog poluvremena su bili loši što je na kraju odlučilo pobednika.

Ipak, u igri crno-belih ima i svetlih tačaka.

Pre svega je to bek Itan Tompson koji polako „klikće“ u napadu i koliko-toliko pogađa trojke.

Uz to je i odbrana tima, kao i angažovanost igrača na potrebnom i zadovoljavajućem nivou.

Partizan je u samom vrhu po ukradenim loptama u Evroligi.

U tom parametru su drugi u elitnom takmičenju sa 7,2 ukradenih lopti po meču, a ispred njih je jedino Barselona.

Prednjači Alesandro Pajola sa 1,2 ukradene lopte po utakmici što ga stavlja na peto mesto svih kradljivaca lopti u Evroligi ove sezone.

Ipak, ta brojka na nivou celog tima možda neće biti održiva tokom cele sezone, pa je rešenje da i napad proradi.

Očigledno, u igri Partizana ima dobrih stvari, ali fali nekoliko pojačanja koja bi doprinela boljoj igri tima, a od izlaska kluba na tržište i pronalaska adekvatnih igračkih rešenja zavisiće i uspeh kluba u ovoj sezoni.

A, u kom smeru bi mogla da ide sezona tima iz Humske odgovor bi mogao da donese predstojeći večiti derbi. Partizan će narednog četvrtka (22. oktobar) dočekati Crvenu zvezdu, a pobeda bi sigurno značajno podigla samopouzdanje crno-belima pred nastavak Evrolige.