Iako studenti odbijaju ideju i poistovećivanje sa petooktobarskim promenama koju, pretpostavlja se, mogu da izvedu 25. oktobra, za manje od nedelju dana, a u odnosu na režim Aleksandra Vučića, atmosfera u društvu mnoge podseća na upravo takav slučaj.

Pogotovo što su na vlasti politički naslednici Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, koji o Petom oktobru i revoluciji protiv ratno-zločnačkog i koruptivnog režima, kada su građanke i građani Srbije bili najsiromašniji ikada, bez hrane, struje i najosnovnijih uslova za elementarnu egzistenciju, u najvećem broju slučajeva oterani na ratište da se bore za njihovo ratno profiterstvo.

Sagovornici Danasa, uoči izbora 25. oktobra, ističu sličnosti i razlike, sa naglaskom na, razume se, razlike koje se odnose na tragične činjenice rata i bombardovanja zemlje. Kada je, opet, dvojac o kojem govorimo – Aleksandar Vučić I Ivica Dačić – bio na vlasti i vrlo politički aktivan, a i odgovoran.

Ivica Dačić u grčevitoj borbi, istraživanju kažu, da pređe cenzus, ide čak ide do toga da izjavi kao afirmativno za sopstvenu kampanju rečenicu koja glasi: „Mi smo simbol starih dobrih vremena“.

– Ovi izbori liče na one iz devedesetih po suštinskom problemu. Vlast je kriminalizovana i državu poistovećuje sa sobom, javne resurse koristi kao privatnu imovinu, a izbore shvata kao postupak potvrđivanja svoje vlasti, ne kao mogućnost da je izgubi. Zato građani, umesto da biraju između različitih politika, ponovo moraju da se bore za osnovno pravo da vlast bude smenjiva i da kriminalcima nije mesto na vlasti već, u za to, predviđenim ustanovama. Iskustvo iz 1996, ali i iz 2000. godine, pokazuje da nije dovoljno osvojiti glasove, već da se mora obezbediti njihovo tačno prebrojavanje i priznavanje rezultata – kaže za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Razlike su, međutim, važne, smatra.

– Devedesete su obeležili ratovi, sankcije i međunarodna izolacija. Takođe, organizovani kriminal je bio pod kontrolom vlasti. Danas, organizovani kriminal je sastavni deo vlasti i kontroliše vlast. Ne manje važno, organizovana kriminalna grupa se predstavlja kao garant stabilnosti i poslovni partner, a saradnju sa inostranstvom koristi kao potvrdu sopstvenog legitimiteta. Zato odgovornost imaju i strani partneri koji su spremni da zbog pojedinačnih interesa zanemare bujanje tiranije u Srbiji – objašnjava svoje stanovište sagovornik Danasa.

Važna razlika je i u ulozi studenata, kaže.

. Oni danas ne nastupaju samo kao protestni pokret koji zahteva poštovanje zakona, već neposredno ulaze u izbornu borbu i nude mogućnost objedinjavanja nezadovoljnih građana. To otvara prostor i ljudima koji žele promenu, ali nemaju poverenja u postojeće opozicione stranke – napominje Ognjen Radonjić.

On dalje navodi da ne bi ipak, očekivao da se istorija ponovi po istom scenariju.

– Pouka devedesetih nije da čekamo novi Peti oktobar, nego da se unapred organizujemo za čitav izborni proces i odbranu rezultata. A posle pobede mora da usledi ono bez čega nema trajne promene. Institucije se moraju osloboditi, odgovornost za zloupotrebe utvrditi, a novoj vlasti onemogućiti da preuzme iste mehanizme kontrole. U suprotnom bismo ponovo promenili ljude na vrhu, a sačuvali sistem bandita na vlasti koji građane drži u zavisnosti i strahu – izričit je sagovornik Danasa.

Na pitanje koje su sličnosti a koje su razlike između onoga kako je reagovao tadašnji režim na masovne demonstracije i odbranu izborne volje u odnosu na pretpostavljeni aktuelni trenutak, Ognjen Radonjić kaže: „Sličnost je u pokušaju da se građani iscrpe i zastraše, a njihovi zahtevi predstave kao napad na državu. Miloševićev režim je na proteste zbog krađe izbora 1996. odgovarao propagandom, kontramitingom, policijskim kordonima i nasiljem. Tek posle višemesečne upornosti građana i međunarodnog pritiska priznata je pobeda opozicije u gradovima“.

Danas vidimo kombinaciju policijske represije, hapšenja i napada paramilitarnih odreda povezanih sa vladajućom strankom, ističe dalje.

– Prebijanje i maltretiranje građana, u kojem uz policiju učestvuju i te grupe, dodaje još jedan sloj mračnih pretnji jer se briše razlika između onih koji mučki napadaju i onih kojima bi trebalo da se obratimo za zaštitu. Važna je i razlika između 1996. i 2000. godine. U prvom slučaju branile su se pobede na lokalnim izborima, dok je 2000. u pitanju bio sam opstanak Miloševića na vlasti. Zbog toga je eventualna odbrana pobede Studentske liste bliža ovom drugom slučaju. Organizovana kriminalna grupa tada ne bi branila samo mandate, već i položaj koji joj omogućava da izbegava odgovornost. Ipak, ni 2000. odbijanje da se prizna poraz nije značilo da vlast može neograničeno da ga poništava – smatra sagovornik Danasa.

Zato ne bih širio uverenje da je nasilni rasplet neizbežan, napominje.

– Mnogo će zavisiti od razmere izborne pobede, dokaza o rezultatima, organizovanosti građana i spremnosti zaposlenih u institucijama da odbiju nezakonite naloge. Dakle, smatram da ne treba čekati da vlast popusti, već da joj se mirnim, upornim i organizovanim delovanjem onemogući da poraz proglasi za pobedu – naglašava Radonjić.

Kaže Dačić da je SPS ponosna na svoju prošlost, na svoju istoriju, naznačava naš sagovornik ono što lider SPS u kampanji ističe kao kvalitet svoje partije.

– I ja mu verujem jer nisu se oni promenili u svojoj suštini. Tada su bili zločinačka organizacija kao što su i danas. Sećam se, kada je uvedeno višestranačje, krenuo sam u srednju školu. Pamtim pokušaje da se Jugoslavija sačuva ekonomskim reformama i približavanjem Evropskoj zajednici, ali i uspon Miloševića i SPS-a kao protivnika tog pravca. Milošević se po potrebi obraćao radnicima, seljacima i nacionalistima, dok su iza velikih obećanja ostajali ratovi, osiromašenje i bogaćenje povlašćenih. Zato smatram da je SPS, istorijski gledano, zločinačka organizacija usmerena na pljačkanje sopstvenog i drugih naroda. Setimo se samo skrivanja desetina milijardi nemačkih maraka na Kipar u izvedbi Borke Vučić. Stoga, kada oni govore o „starim dobrim vremenima“, ja vidim cenu te politike koju su građani platili izgubljenim životima, ušteđevinom, poslovima i budućnošću. A današnji slogan „Faktor stabilnosti“ posebno je ciničan. I Miloševića su međunarodne diplomate nazivale faktorom stabilnosti, da bi u godinama koje su usledile završio u Hagu pod optužbom za ratne zločine – navodi Ognjen Radonjić.

– Stojeći 7. oktobra 2000. godine u kongresnoj sali Sava centra, pokušavajući da smestim sve novoizabrane poslanike saveznog parlametna, dok se sa druge strane reke Save još dimila Savezna skupština, neko mi je prišao sa leđa i potapšao po ramenu. Okrenuvši se, ugledao sam onižeg, punačkog mladog čoveka u odelu. “Ja sam Ivica Dačić, reče on, samo sam hteo da se upoznamo“. „Znam ko ste“, odgovorih, bili ste predmet mnogih plakata i letaka na kojima sam radio. „Bilo pa prošlo“, reče on, nego sam hteo i da vam kažem da sam ja prvi priznao vašu pobedu. „Nisam znao“, rekoh. „Jeste, jeste“, pisalo je u Politici, odgovori on spremno – opisuje za Danas svoja iskustva posle 5. oktobra Siniša Nikolić, koji je bio šef kabineta ubijenog premijera Zorana Đinđića.

Dvadeset šest godina kasnije, napominje, Ivica Dačić je „i dalje u odelu, malo manje punačak, mnogo više osion da sa pozicije vlasti, deli lekcije onim istim građanima koje je njegova politika od početka devedesetih unazadila za više generacija“.

Nekako, ističe dalje, ili on zaista veruje, ili je ovaj narod potpuno potisnuo u svojim sećanjima bratoubilačke ratove, svetski rekordnu inflaciju, stotine hiljada izbeglca i isto toliko poginulih i osakaćenih ljudi, sankcije trgovine robom, NATO bombardovanje i zabranu ulaska u Evropske zemlje, kao posledicu vladavine Slobodana Miloševića i SPS čiji je Ivica Dačić portparol bio.

– Danas, zajedno sa protagonistima tog užasa iz devedesetih, Šeseljom, Vučićem, Vulinom i ostalim perjanicama tog režima, ubeđuje narod da se dobro živelo, da smo uspeli da se odupremo spoljnim neprijateljima i unutrašnjim izdajicama i da ćemo nastaviti taj trend uspeh i nakon 25 oktobra – kaže naš sagovornik.

„Hoćemo, ali kao što bi rekao Ivicin šef Milošević – malo morgen“, nagoveštava Nikolić.

Kako dodaje, miroljubiv, vredan i prosvećen deo stanovništva, kao što je bio većinski 24. septembra 2000. godine, kada je Slobodan Milošević uz sav medijski mrak koji je uveo, krađu izbora i paramilitarne snage koje je formirao od kriminalaca, izgubio od protiv kandidata za 13 odsto, pobediće i ovoga puta predvođen studentskom listom, još ubedljivije nego pre 26 godina.

– Uveren sam da ovoga puta neće napraviti istu grešku i pustiti da se zlo ponovo vrati – smatra Siniša Nikolić.