Predizborna kampanja koja ulazi u završnu nedelju u velikoj meri vodi se brojkama. Kolike su plate, kolike penzije, koliki je bio ekonomski rast… Čujemo tvrdnje da se u Srbiji nikada bolje nije živelo.

Ipak, Povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva koji se obeležava 17. oktobra istraživanja pokazuju da svaki peti stanovnik Srbije živi u riziku od siromaštva, dok se procenjuje da oko pola miliona ljudi živi u apsolutnom siromaštvu.

Iako se neki pokazatelji siromaštva poslednjih godina smanjuju, stručnjaci navode da prvi koraci u borbi protiv siromaštva leže u izmeni Zakona o socijalnoj zaštiti koji je zastareo. Kako naš sagovornik navodi, „ministri se smenjuju, a novi zakon se ne donosi“.

Apsolutno siromaštvo u Srbiji prestalo je da se prati od 2021. godine, a prema podacima UNICEF-a, tada je stopa apsolutnog siromaštva iznosila 8,9 odsto što je 607.572 osobe koje su živele u siromaštvu. Stručnjaci procenjuju da bi danas moglo biti oko pola miliona ljudi u siromaštvu.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u 2025. godini 19,6 odsto građana živelo je u riziku od siromaštva. U istoj godini je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila 23,2 odsto.

Prag rizika od siromaštva u 2025. godini iznosio je u proseku 45.674 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstvo sa dvoje odraslih i detetom mlađim od 14 godina prag je bio 82.213 dinara.

Za četvročlanu porodicu od dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godine prag rizika od siromaštva iznosio je 95,915 dinara.

Prema starosti, u najvećem riziku od siromaštva bila su lica starija od 65 godina, a prema tipu domaćinstva pod najvećim rizikom su bila domaćinstva koja se sastoje od jednog roditelja sa izdržavanom decom. Prema statusu aktivnosti među punoletnim licima, pod najvećim rizikom od siromaštva bili su nezaposleni. Svaki drugi nezaposleni naalazio se u riziku od siromaštva.

Među zaposlenima, samozaposlena lica su bila u većem riziku, njih 13 odsto, u odnosu na lica zaposlena kod poslodavca, kojih je bilo 4,8 odsto u riziku od siromaštva. Među penzionerima, skoro svaki četvrti ili 23,4 odsto bio je u riziku od siromaštva.

Direktor Centra za socijalne politike Žarko Šunderić navodi da Srbija nema konkretne strategije za smanjenje siromaštva, kao i da je zakon o socijalnoj zaštiti donet 2011. godine neadekvatan i zastareo.

„Od tada su se prilike promenile. Videli smo rupe u sprovođenju zakona, kao i neke stvari inspirisane Evropskom unijom koje treba ubaciti. Međutim, taj novi zakon nije donet, a pitanje je zašto. Ministri se menjaju i kažu da su počeli sa dopunama zakona, međutim na kraju mandata, zakon se ne donese“, kaže Šunderić i dodaje da se ovime propušta prilika da se stvari reše zakonom i da se granice siromaštva dodatno pojasne.

Prema anketi o siromaštvu i socijalnoj nejednakosti (SILC) RZS-a, čak 85,9 odsto domaćinstava u Srbiji ima manje ili veće poteškoće da „sastavi kraj sa krajem“. Nešto više od polovine ispitanih izjasnilo se da u tome ima izvesne poteškoće, svaki peti navodi da mu je „sastavljanje kraja sa krajem“ teško, a svaki deseti stanovnik kaže da je veoma teško.

Oko 36 odsto domaćinstava navodi da ne mogu iz budžeta domaćinstva da pokriju neočekivani trošak od 29.000 dinara. Isto tako, 36,3 odsto domaćinstava ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, a 14,2 odsto ne može da priušti meso ili ribu u obroku svakog drugog dana. Grejanje stana ne može da priušti 9,3 odsto ili skoro svako deseto domaćinstvo.

Slobodan Milošević iz Karitasa Srbije ističe da ova organizacija u poslednje dve godine primećuje da im se sve više ljudi obraća za pomoć u hrani i osnovnim životnim potrepštinama.

„Ranije su češće tražili novčanu pomoć, a sada sve više traže ono najosnovnije, što dovoljno govori o težini situacije u kojoj se mnogi ljudi nalaze. Nažalost, i ceo naš civilni sektor je u krizi, tako da ni naši kapaciteti nisu veliki. Pritom, važno je da razumemo da siromaštvo ne pogađa sve ljude na isti način, niti su svi u tu situaciju došli iz istih razloga. Osobe sa invaliditetom, Romi, stari ljudi koji žive sami, povratnici po sporazumu o readmisiji…da ne govorimo o ljudima u situaciji beskućništva. Rešavanju problema siromaštva se mora prilaziti sa razliitih strana i različitim ljudima pružati različite vidove podrške“, ističe on.

Milošević napominje da nije dovoljno samo jednokratno pomoći ugroženim osobama.

„Mi možemo nekome da damo paket hrane, ali time nismo rešili njegov problem. Postoji ona poznata izreka da čoveku ne treba samo dati ribu, već ga naučiti kako da je lovi. Ja bih dodao da mu moramo omogućiti i da ima gde da je lovi i čime da je lovi. Upravo zato se u Caritasu trudimo da, pored humanitarne pomoći, razvijamo programe kroz koje na različite načine osnažujemo pre svega ranjive kateogrije i borimo se za njihov bolji položaj. Ali to ne možemo sami. Potrebno je da javni, civilni i privatni sektor rade zajedno, i to ne samo kada treba prikupiti i podeliti pomoć, već pre svega na stvaranju uslova da ljudi izađu iz siromaštva. Jer nije cilj da neko godinama zavisi od paketa hrane, već da mu pomognemo da živi dostojanstveno i, koliko god je to moguće, samostalno“, poručuje on.

Kako navodi Eurostat, prosek Evropske unije kada su u pitanju ljudi u riziku siromaštva ili socijalne isključenosti je 20,9 odsto. Takođe, prema njihovim navodima, u Srbiji je najveći procenat ugroženih na jugu i istoku Srbije, odnosno 30,9 odsto, a najniži u beogradskom okrugu, 15,4 odsto.

Među regionima sa najvišom stopom rizika je sever Albanije sa 45 odsto, kao i jug Italije i Sicilija sa 44 i 45 odsto. Procenat ugroženih je visok i u pojedinim okruzima u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj, kao i na jugu Španije, gde je procenat ugroženih od 34 do 38 odsto.

Svake godine se 17. oktobra obeležava međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Ovaj praznik vuče korene u Parizu 1987. godine, kada je održan skup odavanja počasti stradalima od siromaštva, nasilja i gladi. Tada su okupljeni doneli rezoluciju u kojoj se ekstremno siromaštvo proglašava kršenjem ljudskih prava.

Rezolucija je uklesana u kamenoj ploči i postavljena na mestu skupa, a skupovi sa zahtevima iskorenjavanja siromaštva su se nastavili narednih godina, nakon čega je ovaj datum proglašen praznikom od strane Ujedinjenih nacija.