Ministri spoljnih poslova Evropske unije izglasali su danas u Luksemburgu paket od gotovo 1600 novih ograničenja usmerenih na ruski vojno-industrijski kompleks. Reč je o dosad najvećem pojedinačnom proširenju popisa sankcija.

Nove mere obuhvaćaju širok spektar industrija, od brodogradilišta i avio kompanija do proizvođača elektronike, pogona za popravak oklopnih vozila i zrakoplovno-svemirskih kompanija, prenosi Index.hr.

Visoka predstavnica EU-a za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da je ovo „najveće pojedinačno proširenje našeg popisa sankcija od početka ruskog rata“. Istakla je i da je više od polovine novih subjekata „povezano s lancem proizvodnje balističkih projektila“.

„Rusiji znatno otežavamo, usporavamo i poskupljujemo proizvodnju oružja kojim ubija Ukrajince“, poručila je Kalas.

Ovim dopunama ukupan broj sankcionisanih subjekata koje je EU uveo protiv Rusije povećao se s otprilike 3000 na više od 4500. Čini se da su nove liste sastavljene prema prilično opšte kriteriju, pa obuhvataju subjekte koji imaju pravo na subvencije ruske vlade i one koje ruska država službeno smatra delom vojno-industrijskog kompleksa.

Sankcije EU-a podrazumevaju zamrzavanje imovine tih subjekata unutar Unije i zabranu bilo kakvih transakcija s njima. Zasad nije jasno jesu li ti subjekti poslovali s članicama EU-a ili imali imovinu na njenom području.

Ipak, visoki zvaničnik EU-a rekao je za Kijev independent da ne treba potcenjivati uticaj ovih mera na sposobnost tih kompanija da posluju s trećim zemljama. Prema njegovim rečima, zemlje jugoistočne Azije posebno paze da ne ugroze odnose s EU-om, pa izbjegavaju poslovanje s tvrtkama koje su pod europskim sankcijama.

Zvaničnik je objasnio da je konačni cilj sankcija omesti i poskupiti rad ruskog vojnog aparata. Zaključio je da je svaka prepreka u nabavi zapadnih komponenti pozitivan korak.

Naslovna strana Danasa za 13. oktobar 2026.

Galerija