Boj na Kosovu vojska Kneza Lazara je izgubila. Posledice tog poraza bile su očite vekovima, a ima ih i danas, u genetskom kodu srpskog naroda, taj poraz boli jer najveća bitka u našoj istoriji, koju ovde mnogi smatraju istorijom velikog i neustrašivog naroda, je veliki poraz i to se ne može promeniti.

Ne znam da li je narod svestan da će 25. oktobra biti još važnija bitka na ovom prostoru. Ako se ta bitka izgubi, dolazi nam još mnogo godina ropstva pod ovim sadašnjim, koji su prema svom narodu gori od janjičara. Na izgled iste vere i porekla, samo nekima moguće da tako izgledaju, jer oni imaju samo jednu veru, da je sve ovde njihovo od imovine do života. Imovinu su vam oteli, da li želite da im podarite i život vaš i vaše dece.

Onaj što se uvek bori za Srbiju, nikada i nigde nije pobedio i u toj borbi mu ne fali ni dlaka sa glave. On vas samo laže, otvorite oči i poslušajte glas svog deteta. Zbog bedne plate, savijate kičmu i nemate ponosa. To vam vredi više od slobode? Zar vas treba podsetiti na Lazarevu kletvu, govor majora Gavrilovića i vojvode Mišića. Našu Srbiju želite da prepustite najgorima.

U ovom odlučujućem boju treba samo poneti uz olovku i ličnu kartu, ne treba se tući treba samo odlučno i hrabro reči, ja nisam kukavica koja beži, ja sam potomak istinskih heroja, ne ovih lažnih. Ovo nisu izbori, biraćemo drugi put za koju godinu. Sada je referendum za život, za dostojanstvo i mir. Ja neću u carstvo nebesko pre nego pobedim zlo i ne stvorim budućnost svima koji vole slobodu kao i naši hrabri preci. Nije valjda da vam treba kletva, mislite li da imate još neki život u rezervi. Hoću da se svi u jutro dvadeset šestog oktobra probudimo slobodni i gospodari svojih života.

Kukavice umiru sto puta, strah je hrana ove vlasti, od hrabrosti oni nemaju odbranu. Budite ljudi, bez kapi krvi oterajte dušmane sa vlasti, videćete da je i vazduh drugog mirisa i ukusa kada ga udahnete punim plućima. Neka se Dušan, Lazar, Dragutin Gavrilović, Živojin Mišić i još stotine njih više ne okreću u grobu i stide svojih naslednika. Verujte ovo je poslednja šansa u vašem životu da budete ponosni na njega. Nemate ih više.

Đorđe Vidović, nezavisni penzioner

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.