Beogradski sajam još nije zvanično obavešten da većina najtiražnijih i najvećih izdavača neće učestvovati na ovogodišnjem Sajmu knjiga, a mnogo toga biće jasnije 20. avgusta, kada ističe rok za prijavljivanje izlagača.

Saga o Sajmu nastavlja se i ove godine, dok se problemi srpskog izdavaštva i dalje gomilaju. Među izdavačima vlada veliko nezadovoljstvo zbog uslova nastupa, rasta cena i troškova, pada posećenosti, ali i činjenice da njihovi predstavnici nisu uključeni u novi Odbor Sajma knjiga.

Upravni odbor Udruženja izdavača i knjižara Srbije ocenio je da ponuđeni uslovi nisu prihvatljivi, ali je odluku o učešću prepustio svakoj kući. Neučešće ozbiljno razmatraju Laguna, Kreativni centar, Čarobna knjiga, Dereta, Kontrast i drugi, dok sličan stav imaju i članovi Udruženja profesionalnih izdavača Srbije, među kojima su Arhipelag, Akademska knjiga, Geopoetika, Clio, Heliks i Paideia…

Posebno nezadovoljstvo izazvalo je odsustvo predstavnika izdavača iz novog Odbora Sajma. V. d. direktora Beogradskog sajma i predsedavajući Odbora Nikola Banković odgovara da sastav tog tela određuje Grad Beograd kao osnivač manifestacije i tvrdi da pripreme teku prema planu.

Deo izdavača strahuje da bi Sajam i bez velikih kuća mogao formalno biti popunjen državnim izdavačima, institucijama, ministarstvima, zavodima i manjim kućama, stvarajući privid normalnog funkcionisanja bez najvažnijih izdavača, autora i novih knjiga. Takav Sajam možda bi imao pune hale i štandove, ali bi, upozoravaju, mogao da izgubi ono zbog čega postoji: relevantnu izdavačku produkciju, susrete autora i čitalaca i stvarni kulturni značaj.

Manojlo Vukotić iz Vukotić Medije upozorava da troškovi rastu u trenutku kada su proizvodnja i distribucija knjiga već sve skuplje, dok Gojko Božović iz Arhipelaga smatra da su pad posete, prošlogodišnja kriza i isključenje izdavača iz odlučivanja ozbiljno ugrozili smisao učešća. Nenad Perišić iz Magnusa, međutim, smatra da izdavači treba da učestvuju kako Sajam ne bi prepustili onima kojima knjiga i kultura nisu važni.

Problemi koje izdavači navode nisu novi. Mnoge kuće godinama opstaju zahvaljujući entuzijazmu urednika, autora i zaposlenih i, uprkos teškim uslovima, čitaocima nude kvalitetne knjige i raznovrsnu produkciju. Nadležne institucije, međutim, često ignorišu njihove probleme, bez jasnog i dugoročnog sistema podrške, dok se u kulturu prečesto upliće dnevna politika.

Zato je potrebna ozbiljna kulturna strategija koja će izdavaštvo prepoznati kao važnu oblast kulture, obezbediti ravnopravnije uslove rada i podsticati pluralizam, različitost i slobodu stvaralaštva. To nije samo pomoć izdavačima, već dugoročno i dalekosežno ulaganje u čitalačku kulturu i očuvanje kulturnog identiteta zemlje. Bez toga je teško očekivati održiv razvoj izdavaštva u Srbiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.