Usled nemara, korupcije i neznanja, kultura u Srbiji je gotovo na izdisaju. Državni novac se umesto u institucije od nacionalnog značaja, renomirane značajne festivale, nezavisnu kulturnu scenu, u mlade talente, prosleđuje fantomskim firmama i upitnim, novokomponovanim manifestacijama.

Džepove pune interesne grupe bliske SNS kartelu i poslušnici neopterećeni sadržajem i suštinom.

Pozorišnom scenom gospodare osvedočeni ratni huškač i ratni profiter, pa se publika suočava sa oskudnim, politički skrojenim repertoarom, o čemu svedoče i brojna otkazivanja učešća na Bitefu, medunarodno priznatih umetnika.

Festival autorskog filma, jedan je od najznačajnijih srpskih festivala, koji drugu godinu zaredom ostaje bez ijednog dinara državnih para.

Isto je sa Beldoksom, Slobodnom zonom i brojnim drugim kulturnim manifestacijama sa tradicijom i ugledom.

Potpuno odsustvo podrške države, svesno razaranje renomiranih festivala i institucija u kulturi, nije plod slučajne greške, već je proizvod korupcije i pogubne politike, koja finansira isključivo lojalne pojedince i organizacije, bliske režimu.

Ideja je da se kroz finansijsko iscrpljivanje, medijsko targetiranje i fizičke napade radnicima i saradnicima u kulturi onemogući da normalno i slobodno stvaraju. Istovremeno se guše i gase festivali koji su platforma za kreativnu, angažovanu umetnost.

Cilj Vučićevog režima je da uguši pravo na slobodu govora, mišljenja i kritički osvrt ka stvarnosti i neminovnim promenama u našem društvu.

U skladu sa takvim opredeljenjem, ministar Selaković sprovodi odmazdu nad onim kulturnim radnicima i manifestacijama u kulturi, koje odbijaju da budu u službi pogubne politike podela, mržnje, a koju svakodnevno emituje i u javnim nastupima, njegov šef Vučić.

Umesto razaranja kulturne baštine, država je u obavezi da štiti kulturno dobro i javni interes i tako zaštićeno, ostavi je u nasleđe budućim generacijama.

Umesto medijskih i fizičkih obračuna sa umetnicima, država je u obavezi da im garantuje punu slobodu stvaralaštva, koja će nas predstavljati u zemlji i svetu.

Umesto uništavanja festivala i kulturnih manifestacija sa dugom tradicijom, država je dužna da ih pomaže, jer su oni ogledalo i ponos Srbije uz koje su stasale mnoge generacije.

Sve dok ne smenimo mafijaški, koruptivni režim, kome su najveći protivnici umni ljudi, obrazovanje, znanje, umetnost i kultura, neće biti stvarnog, održivog napretka, niti integracije u EU koja je porodica svih nas na evropskom kontinentu, koji neguje slobode i različitosti kao vrednosti.

Autorka je predsednica Resornog odbor za kulturu Stranke slobode i pravde

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.