Dejan Vuk Stanković, odnosno, verovatnije Jović, u svojoj izjavi, privremene mere Upravnog suda svodi na tehničke mere za izvođenje studijskih programa. U stvarnosti, stavljeno je van snage Rešenje Ministarstva prosvete o izdavanju dozvole za rad Fakultetu srpskih studija, na osnovu koje se dalje vrši upis u sudski registar, otvaranje računa, izrada pečata i druge radnje. Dakle, bez radne dozvole dovodi se u pitanje pravni status novog fakulteta, korišćenje PIB-a i matičnog broja, te njegova mogućnost da sklapa ugovore ili realizuje finansijske transakcije.

Podsećam, Ministarstvo prosvete ima obavezu da kroz izjave svojih zastupnika i funkcionera daje relevantne informacije koje su u skladu sa zakonom, a ne da dovodi u zabludu javnost, a v.d. dekana Nedeljkovića u potencijalno kršenje različitih zakona.

Ko sve stvarno vodi Ministarstvo prosvete? Selaković kao „ispomoć“ u osnivanju?

Od početka afere osnivanja kumovskog Fakulteta srpskih studija javilo se logično pitanje – ko sve stvarno upravlja resorom prosvete?

Pored moguće značajne uloge Aleksandra Jovića, deluje da ni uloga ministra kulture Nikole Selakovića nije manja. Iz Selakovićevih izjava u Narodnoj skupštini Republike Srbije mogli smo da čujemo priznanje kako je on lično „pomagao“ u osnivanju novog (kumovskog) fakulteta. Logično i očekivano.

Na prvi pogled deluje zbunjujuće i nejasno da li je ministar Selaković, posle rekordnog broja promenjenih resora, nekako usput postao stručnjak i za prosvetu – konkretno za sektor visokog obrazovanja. Ako je to pomislio, na osnovu razvoja afere kumovskog fakulteta, deluje da se ipak ni tu nije sjajno snašao.

Ukoliko uzmemo u obzir da je Selakovićev kum, Milan Lazarević, imenovan za predsednika privremenog saveta novog fakulteta, dok je Selakovićev državni sekretar Dejan Antić (i Lazarevićev kum) jedan od glavnih ideologa osnivanja novog fakulteta i njegov projektovani budući kadar, postaje jasnije da je Ministarstvo kulture izgleda nekako steklo određeni uticaj u resoru prosvete. Deluje da je upravo ministar Selaković bio jedan od glavnih aktera koji su obezbedili političku podršku za osnivanje novog fakulteta. Međutim, kao po običaju, izgleda da će ovo vladi čiji je deo naneti više štete nego koristi.

Pored navedenog, važno je podsetiti da je za v.d. dekana novog fakulteta imenovan prof. dr Slaviša Nedeljković, inače mentor prof. dr Dejana Antića. Dakle, tri bliske osobe profesora Antića (šef, kum i mentor) direktno zagovaraju i sprovode proces cepanja Filozofskog fakulteta i formiranja novog fakulteta. Nakon više meseci od početka afere „kumovski fakultet“, zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu i javnosti je jasno da ključne ličnosti uključene u proces razbijanja fakulteta orbitiraju upravo oko prof. dr Dejana Antića.

Da li je Antić ideolog novog „kumovskog fakulteta“?

Prof. dr Dejan Antić, državni sekretar u Selakovićevom ministarstvu u svom autorskom tekstu za list Politika prvi određuje dva ključna faktora: 1. narativ i 2. model.

Antić prvi uspostavlja narativ kroz krilaticu: „Ko ima nešto protiv fakulteta srpskih studija, taj ima i protiv Srbije“. Na ovaj način, profesor Antić od novog fakulteta i zvanično pravi političko pitanje, jer u centar njegovog osnivanja ne stavlja struku već ideologiju. Verovatno nesvesno, on priznaje nenaučnu, a političku osnovu nastanka novog fakulteta. Međutim, osnovni cilj postavljanja ovakvog narativa jeste da se stručno protivljenje političkom projektu, za koji je on lično zainteresovan, predstavi kao antisrpsko i antidržavno delovanje. Na neki čudan način, deluje da Antić sebe i svoje interese poistovećuje sa državom Srbijom i njenim interesima, a svoje neistomišljenike sa antidržavnim elementima.

Kada je reč o modelu, na osnovu pisanja profesora Antića za Politiku, može se jasno zaključiti da je Fakultet srpskih studija nastao po modelu Fakulteta hrvatskih studija u Zagrebu. Sam Antić hvali Fakultet hrvatskih studija i navodi kako on tri i po decenije uspešno funkcioniše. On hrvatski model vidi kao temelj za izgradnju bedema srpske nacionalne svesti. Osim očiglednog divljenja Fakultetu hrvatskih studija ostaje nejasno zašto se profesor Antić opredelio baš za taj primer i model. Kasnije smo mogli da čujemo neke navode kako je model za ovaj kumovski fakultet preuzet iz Albanije, sa Kipra itd.

Otkud Stankoviću ministarstvo i koja je njegova stvarna uloga?

Formiranje Vlade prof. dr Đura Macuta došlo je kao neka vrsta čudnog odgovora vlasti na društvenu krizu koja je zahvatila Republiku Srbiju – pokušaj vlasti da parira ideji ekspertske „prelazne vlade“ koja se u opozicionim krugovima javila negde na proleće 2025. godine.

Na osnovu rezultata rada Vlade vidimo da ovaj pokušaj nije otklonio, već produbio društvenu krizu u zemlji. Nije slučajno da su „problematični“ sektori aktuelne Vlade, u kojima su narednih meseci pravljeni drastični rezovi, povereni manje poznatim ličnostima koji nemaju čvrsto političko uporište i značaj za vladajuću stranku. U politici se takve metode primenjuju kada vladajuća elita želi da sprovede nepopularne (kaznene) mere bez stvarne političke odgovornosti ili veće štete.

U teoriji, svaljivanje krivice na politički beznačajne ministre i njihovo preuzimanje odgovornosti za nepopularne mere treba da dovede do vidljivih rezultata na terenu bez ozbiljnih političkih posledica po stranku na vlasti. Ipak, kada postavite sporne kadrove koji donose nepromišljene impulsivne odluke i mere, ne nastane samo šteta po društvo, već i po političku elitu koja je štetnim merama želela da izbegne štetu.

Stanković se ni po čemu nije istakao u sektoru visokog obrazovanja da bi baš on bio imenovan za ministra i „velikog reformatora“ prosvete. Ipak, deluje da je baš njegova ličnost najbolji pokazatelj onoga kakav je realan odnos prema sistemu obrazovanja. Dejan Vuk Stanković je personifikacija i realno lice obrazovne politike ove vlasti u Republici Srbiji i njenog stanja nakon 14 godina.

Po svemu sudeći, glavna uloga usnulog ministra jeste da sprovede osvetničke, represivne i eksperimentalne mere u obrazovanju, uz preuzimanje lične odgovornosti na kraju mandata. Jedno od glavnih nasleđa njegove obrazovne politike ostaće neuspešan pokušaj razbijanja Filozofskog fakulteta u Nišu pod uticajem gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića i političke klike okupljene oko Pokreta za narod i državu.

Autor je istraživač-saradnik na Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.