Navikao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić da svaki njegov izlazak u narod bude dobro pripremljen. Bez iznenađenja.

Organizatori okupe odabranu masu ljudi koja će da se divi predsedniku, da tapše i skandira Aci, spasitelju Srbije. Organizuje se ko će da pita uvaženog gosta i šta sme da pita, a onda sledi predsednikova tirada uz obećanja, već obećanog.

No, izgleda da se njegova poseta jugozapadoj Srbiji poprilično otela kontroli organizatora, pa je iz okupljene mase pokuljalo niz, za predsednika, nepredviđenih neprijatnosti.

U Prijepolju je Vučića jedan građanin podsetio da mu je obećao posao za ćerku kad su se sreli na Pešteru, ali da je problem jer nije zaposlena za stalno. Da Srbija nije zemlja blagostanja u kojoj svi imaju posao i dobro zarađuju podsetio ga je drugi čovek, napomenuvši da ima troje visokoobrazovane dece od kojih ni jedno nema zaposlenje.

U Novoj Varoši, Vučića je jedna građanka pitala zašto nije dobila posao koji joj je obećan za prikupljanje kapilarnih glasova. Ne shvatajući da u toj izjavi postoje osnovi sumnje da je počinjeno krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem.

„Da li može da mi odgovori Krsta Janjušević i Branko Bjelić? 2020. godine meni je obećano da ću dobiti posao. Rečeno mi je tada da, ako skupim određeni broj glasova, da ću dobiti posao. Zanima me zašto ja nisam dobila posao, a uradila sam šta je od mene traženo“, rekla je ona.

Bio je to poprilično neprijatan izlazak  u narod predsednika koji je godinama gradio sosptveni kult ličnosti neprikosnovenog vođe koji se za sve pita, koji je istovremeno i direktor i ministar i predsednik opštine i predsednik mesne zajednice. Godinama je mamio ljude obećanjima, dajući im nadu da će im obezbediti neku vrstu lične koristi, posao, bolju poziciju i slično, a onda su lažna obećanja stigla na naplatu.

Poseta jugozapadnoj Srbiji pokazala je i da predsednikovim novim obećanjima, poput izgradnje vodovoda, puteva i ski staza više niko ne veruje. Duh je iskočio iz boce.

Pokazalo se da su čak i neke njegove pristalice sada voljne da se pobune protiv toga i da otvoreno kažu da ranije obećana korist, nije stigla do njih i pitanje je da li će ikad stići. Možda ih ta pobuna neće dovesti do toga da na narednim izborima ne glasaju za Vučićevu listu, ali su bar pokazali da su ljudi, a ne glasačke mašine.

Nakon 14 godina vlasti bilo je ovo Vučićevo prvo suočavanje sa „njegovim narodom“. A kako je doživeo to suočavanje najbolje pokazuje njegova nervozna reakcija, dok gize usne, znoji se, šeta nervozno i prevrće očima i arogantno pokušava da prekine tiradu nezadovoljnih. A najočitija reakcija je i njegova tvrdnja da se osećao kao na streljanju.

Ceh ove neuspešne posete jugozapadnoj Srbiji svakako će naposletku platiti njemu podređeni, predsednik Opštine Nova Varoš Branko Bjelić i direktor „Srbija šuma“ Krsto Janjušević, koji su još tokom posete osetili prvi talas njegovog besa.

Moraće precednik da zameni narod, samo ga ometaju u radu. pic.twitter.com/JsBnl0d5ML

— Ч. 🇧🇹 (@CaslavMicovic) August 11, 2026

Možda će i predsednikove posete Srbiji na prorežimskim medijima ubuduće biti emitovane sa zakašnjenjem od nekoliko minuta, kako u živi program ne bi iskakale neprijatnosti.

No ostaje ono najveće pitanje, kako će predsednik umiriti sopstveni nezadovoljni narod. Kao u Kralju Ibiju – promeniće ga, ili će bar pokušati. Ako može da menja tok Ibra, što ne bi i narod.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.