Odavno je sve poznato, svi parametri govore da se Srbija, ili „ekonomski tigar“ nalazi na samom dnu evropske ekonomije, u čabru, a istraživanja i objave iz raznih analiza i da ta ista Srbija ima na svim listama najveći broj milijardera, odnosno najbogatijih pojedinaca u Evropi.

Srbija, zemlja paradoksa u kojoj se predsednik države hvali da je minimalac na istorijskom nivou, samo je pitanje šta sa tim minimalcem od 371 RSD možete da pazarite, litar i po goriva, pljeskavicu od 100 grama, teško, dva bureka nikako i tako dalje i tako redom.

Komparacija je čudesna, još kada se zna da u zemlji propale privrede, i uništene poljoprivrede zaposleni ima topli obrok i regres 1 (i slovima :jedan dinar), znači minimalna zarada obuhvata i naknadu za ishranu radnika i za prehranu porodice i za sve režijske troškove koje su zbog visokih državnih akciza među najskupljima.

Potpisnik ovih redova obratio se nadležnoj instituciji Ministarstvu rada, ukazavši da od donošenja Zakona o radu iz 2014, postoji institucija „topli obrok i regres“, i da je poslodavac u obavezi da isplaćuje, ali da nije propisana visina iznosa, tako da većina poslodavaca isplaćuje 1 dinar i posluje legalno. Odgovoreno mi je da će se o tome voditi računa prilikom izmena i dopuna. Ali, 12 godina je prošlo, a izmene nema, a žvake su oko 100 RSD.

U međuvremenu, neoliberalni kapitalizam melje, zaposleni ne da nemaju naknadu, nego često ni zakonsku pauzu za korišćenje toplog obroka, da inspekcija rada često sarađuje sa tajkunskim firmama odbijajući predstavke, vršeći nepravilni inspekcijski nadzor. Konkretno, u mom slučaju uzimali su kao validne izjave kolega sa drugih pozicija koji imaju sreću da mogu da koriste to pravo i upotrebili protiv onih koji nemaju tu „privilegiju“.

Da ne govorimo o preraspodeli radnog vremena gde se izbegava plaćanje prekovremenog rada, o neplaćanju noćnog rada… I tako redom, svi to znaju, ali niko ne želi da promeni status koji tajkunima donosi ekstraprofit, a radnicima, strah i mobing da ćute. I ta večita ćutnja je strašna. Jer, svaka vrsta otpora je pogubna, ostavlja te na ulici bez ičije zaštite.

Niko nije, nije mi poznato, vršio istraživanje koliko je zaposlenih obolelo, prerano preminulo kao posledica eksploatacije tajkunskih firmi i uzročno – posledične veze na zdravlje radnika.

Siniša Stojčić

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.